Motorna vozila u Srbiji – 8 deo

Razvoj nastave iz motora i vozila u Srbiji

Razvoj automobilske industrije u Srbiji pracen je težnjom za obrazovanjem kadrova za ovu oblast.

Mašinski fakultet u Beogradu

Kao što je poznato, 1838 godine, u Kragujevcu je osnovana prva visokoškolska ustanova na teritoriji Srbije, Licej, koji je posle tri godine preseljen u Beograd . Ova cinjenica je od nesumnjivog uticaja na dalji razvoj visokog školstva, jer se, preko Velike škole, razvija Univerzitet u Beogradu.
Daljim razvojem Univerziteta, osnovan je Tehnicki fakultet, a kasnije Mašinski fakultet u Beogradu. Imajuci u vidu da je ovaj fakultet preteca razvoja ostalih srodnih fakulteta u Srbiji, a narocito disciplina iz oblasti motornih vozila i motora, u daljem tekstu ce biti više reci o nastanku Katedri, koje se bave problematikom motora i vozila na ovom fakultetu. Pri tome ce se posebna pažnja posvetiti pocecima nastave iz oblasti vozila i motora.

Katedra za motorna vozila

Pominjanje motornih vozila na Mašinskom fakultetu u Beogradu beleži se 1919. godine, neposredno posle prvog svetskog rada. U nastojanju da se što pre ponovo osposobi Tehnicki fakultet za dalji rad, posle višegodišnjeg prekida, angažovano je više novih nastavnika, koji su ranije bili na univerzitetima i visokim školama u Rusiji, a koji su od boljševika prebegli u Jugoslaviju. U ovom okviru, Savet Tehnickog fakulteta je maja 1919. godine postavio za profesora za predmete Automobili i Laki motori Alekseja Lebedeva, predjašnjeg profesora Rudarskog instituta u Petrogradu. Ovi predmeti nisu bili ranije u programu nastave na Tehnickom fakultetu i posle rata su prvi put uvedeni. Profesor Lebedev je na Tehnickom fakultetu izvodio nastavu na više predmeta, medjutim, predmet Automobili se više ne pojavljuje, te se nastava iz ove oblasti i pored naznacenog postavljenja prof. Lebedeva verovatno nije ni izvodila.

Neposredno pred II svetski rat, pocetkom 1940. godine, ponovo se uvodi nastava iz ove oblasti Tada je uveden u program nastave predmet Teorija i gradjenje motornih vozila, koji se pripaja Katedri za parne motore i motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Ovo govori da je, na samom pocetku intenzivnijeg razvoja motorizacije, posebno u nas, zakljuceno da ovu oblast mašinstva treba izucavati na fakultetskom nivou, odnosno da za nju treba školovati diplomirane inženjere.

Ova opredeljenja došla su do izražaja i posle II svetskog rata. Neposredno po ponovnom otvaranju Tehnickog fakulteta, tokom 1946. godine, u nastavni plan je uveden i predmet Konstrukcija automobila. Predmet je dodeljen docentu Simi Milutinovicu, predmetnom nastavniku za Konstrukciju aviona i poznatom konstruktoru aviona, koji je na Tehnicki fakultet došao 1934. godine. Istovremeno, osnovana je i Laboratorija za automobilizam (motorna vozila), ciji je upravnik bio, takodje, docent Milutinovic. Predmet Konstrukcija automobila bio je u sastavu Katedre za motorna vozila, ciji je šef bio v. prof. Slobodan Dobrosavljevic i koja je okupljala i sve predmete iz oblasti motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Ima indicija da je stvarni pocetak nastave iz ove oblasti pomeren u 1948. godinu, kada su u novom, tada usvojenom nastavnom planu uvedena dva predmeta iz ove oblasti:

Konstrukcija automobila i traktora i Eksploatacija motornih vozila. Za predmet Konstrukcija automobila i traktora angažovan je honorarni nastavnik, inž. Milan Cvetnic, koji je postao i šef tada osnovane Katedre za motorna vozila (predmeti iz oblasti motora sa unutrašnjim sagorevanjem izdvojeni su u Katedru za termicke mašine, na celu sa prof. Dobrosavljevicem). Nastava iz predmeta Eksploatacija motornih vozila poverena je predavacu Mihailu Borisavljevicu. Aktivnost profesora Borisavljevica, koji je na Fakultetu ostao preko 30 godina (penzionisan je 1979. godine, u zvanju redovnog profesora i na dužnosti šefa Katedre za motorna vozila) bila je višestruko plodotvorna i ostavila je neizbrisive tragove. Ono što je ostvareno u podrucju motornih vozila na Mašinskom fakultetu u Beogradu velikim delom predstavlja zaslugu prof. Borisavljevica. Njegova znanja i strastvena ljubav za mašinsku tehniku i posebno za motorna vozila i dalje dolaze do punog izražaja.

Po odlasku inž. Cvetnica za izvodjenje nastave iz predmeta Konstrukcija automobila i traktora angažovan je honorarni nastavnik Miroslav Nestorovic (1951. godine). Prof. Nestorovic je napisao prvi udžbenik iz oblasti motornih vozila, a napustio je Fakultet 1961. godine. Za ime prof. Nestorovica vezan je pokušaj izrade idejnog projekta prvog domaceg putnickog vozila pod nazivom Prvenac.

Sredinom 1962. godine, za izvodjenje nastave iz predmeta Motorna vozila izabrana su dva docenta: inž. Milan Radic i prof. Jovan Todorovic, dok je prof. Borisavljevic nastavio da radi na predmetu Eksploatacija motornih vozila, da bi nekoliko godina kasnije preuzeo i dužnost šefa Katedre za motorna vozila. Docent Radic je, na žalost, ubrzo otišao sa Fakulteta, a izvodjenje vežbi je preuzeo inž. Dimitrije Jankovic, asistent na Katedri za opšte mašinske konstrukcije. Tokom 1969. godine radni odnos zasnovao je i Nenad Janicijevic, dipl. inž., u svojstvu strucnog saradnika.

Posle ovih prvih koraka, koji su bili opredeljujuci da Katedra za vozila postane jedna od najrazvijenijih u tadašnjoj Jugoslaviji, Katedra je nastavila da se razvija. Iznedreni su mnogi mladji nastavnici, izmedju ostalih profesori: Cedomir Duboka, Gradimir Ivanovic, Živan Arsenic, Branko Vasic i Branislav Rakicevic. Odlaskom u penziju prof. Borisavljevica, dužnost šefa Katedre za motorna vozila preuzeo je prof. Jovan Todorovic, a posle njegovog odlaska u penziju prof. Dimitrije Jankovic, pa je tu funkciju obavljao prof. Cedomir Duboka, zatim prof. Branko Vasic.

Poslediplomske studije

Kao što je poznato, poslediplomska nastava na Mašinskom fakultetu u Beogradu zapocela je 1962. godine, ali se veci broj godina razvijala relativno usporeno. To, a i ranije prikazani razvoj nastave iz podrucja motornih vozila u celini, uticali su da se programiranju i realizaciji poslediplomske nastave iz šireg podrucja motornih vozila pristupi tek školske 1972/73. godine. Prvi magistarski rad iz podrucja motornih vozila odbranio je Dimitrije Jankovic, 1969. godine, a prvi kandidat koji je završio poslediplomske studije po kursu iz 1972/73 godine je Miroslav Demic. Školske 1972/73. godine, kao što je pomenuto, prvi put je organizovan posebni poslediplomski kurs za podrucje motornih vozila, ali se od toga odustalo iz finansijskih razloga. Od tog perioda organizuju se «klasicni» kursevi poslediplomskih studija (princip zajednickih predmeta).

Doktorske disertacije

Prvi doktorat iz podrucja motornih vozila odbranio je 1971 godine Nenad Janicijevic, dipl. inž., tada saradnik Instituta masinski-bgdMašinskog fakulteta. I za doktorate koji su odbranjeni na Katedri za motorna vozila karakteristicno je da predstavljaju teorijsko-eksperimentalna istraživanja, takodje vecim delom vezana za neposredne potrebe proizvodjaca ili korisnika vozila.

Jugoslovensko društvo za motore i vozila

JUMV je osnovan oktobra 1972. godine u sklopu transformacije nekadašnjeg Centra za vozila, koji je postojao u okviru SITJ. Prvi Predsednik je bio prof. Jovan Todorovic, a prof. Cedomir Duboka prvi sekretar. Pocetkom novembra iste godine JUMV je primljen u FISITA. JUMV je i jedan od osnivaca EAEC (1967. godine). Najveci uspeh i vrhunac JUMV-a je XXI FISITA Kongres, održan u Beogradu 1986. godine sa preko 1.300 ucesnika iz zemlje i inostranstva (oko 900 stranaca).

Naucno-strucni skupovi Nauka i motorna vozila poceli su da se održavaju od 1967. godine, prvo u organizaciji tzv. Instituta Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je na tom poslu saradjivao sa više fabrika (na primer FAP, FAK, IMT i sl.) i prenet je na JUMV po njegovom osnivanju 1972. godine. Održava se, svake druge godine, a prekid je bio samo 1991. godine kada je zbog neposredne ratne opasnosti otkazan skup koji je trebalo da bude održan u Sarajevu. Tzv. obnovljeni JUMV, tj. JUMV prilagodjen stanju SRJ postoji od 1992. godine i takav je i danas.

Katedra za motore

Nagoveštaj znacaja klipnih mašina i njihovo ukljucenje u nastavu datira još iz XIX veka. Naime, vec 1887. na Mašinsko-tehnickom odseku Tehnickog fakulteta Velike škole uveden je predmet Motori sa klipovima u kome su izucavane parne klipne mašine i motori SUS [22,29]. Veoma brzo nakon toga, 1901., u okviru Zavoda za elektrotehniku (u podrumu kapetan Mišinog zdanja), profesor Stevan Markovic instalira motor sistema Diesel od 10 KS. Medjutim, kao pravi pocetak nastave iz oblasti motora na Tehnickom fakultetu može da se smatra 1919. godina kada bivaju izabrani nastavnici Aleksandar Kosicki za predmet Motori SUS i Aleksej Lebedev za predmete Laki motori i Automobili, koji se zadužuju za formiranje nastave iz ove oblasti. Tako, vec 1920. pocinje nastava iz predmeta Gasni motori (Aleksandar Kosicki) i Laki motori (Aleksej Lebedev), da bi 1923. umesto Gasnih motora uvodi se predmet Motori SUS (A. Kosicki), a uveden je projekat Gradjenje motora sa klipovima u okviru kojih su bili i motori SUS. Uvidjajuci znacaj eksperimentalne nastave za razvoj obrazovanja iz oblasti motora SUS, Uredbom Univerziteta u Beogradu formira se 1931. godine Zavod za motore SUS koji se smešta u novoizgradjenu zgradu Tehnickog fakulteta. Odmah nakon toga, 1932. godine, osnovana je Katedra za parne mašine i motore sa unutrašnjim sagorevanjem Mašinsko-elektrotehnickog odseka Tehnickog fakulteta, a za šefa Katedre postavljen je profesor Acim Stevovic. Prema odluci Katedre, 1935. godine štampan je prvi univerzitetski udžbenik Motori SUS prof. A. Kosickog. Intenzivan razvoj nastave iz motora SUS zapocinje 1937. kada glavni inženjer i tehnicki direktor Industrije avionskih motora u Rakovici Slobodan Dobrosavljevic biva izabran za docenta za predmet Laki motori. Brzo nakon toga, 1940. godine, i drugi doajen iz ove oblasti, dr Milan DJordjevic biva izabran za asistenta za predmet Motori SUS. Takodje, uoci samog rata, 1941. godine sazidana je zgrada mašinskih laboratorija na uglu današnjih ulica Ruzveltove i 27. marta, gde, nakon rata, nastaju Zavod za lake (avio) motore i Zavod za motore SUS. Nakon d rugog svetskog rata obnavlja se nastava iz motora SUS i 1948. godine u okviru Mašinskog odseka Tehnickog fakulteta formirane su Katedre za termicke mašine, ciji je šef bio docent Stevan Stevovic, i Katedra za motorna vozila, ciji je šef bio vanredni profesor Slobodan Dobrosavljevic. Medjutim, veoma brzo, 1949. on je postavljen za šefa Katedre za termicke mašine Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Godine 1956. formirana je Katedra za toplotne mašine, a 1963. godine ona se pretvara u Katedru za klipne mašine, a uskoro potom u Katedru za motore i motorna vozila, koja je imala 19 clanova iz oblasti motora, vozila, parnih mašina i pogonskih materijala, kao i nastavnike i saradnike iz ovih oblasti sa Odelenja Mašinskog fakulteta u Kragujevcu. Sve vreme šef Katedre bio je redovni profesor Slobodan Dobrosavljevic.

Savremeni razvoj nastave iz motora SUS pocinje 1962. godine kada Zavod za motore prelazi u novo sazidane prostorije u okviru nove zgrade Mašinskog fakulteta, a za upravnika Zavoda postavljen je profesor dr Milan DJordjevic, da bi 1967. za upravnika Zavoda bio izabran profesor Ivan Kolendic. Godine 1972. formira se posebna Katedra za motore, a za šefa Katedre postavljen je red. profesor Ivan Kolendic, dok redovni profesor Radivoje Trifunovic postaje 1977. upravnik Zavoda za motore. Nakon odlaska profesora Kolendica u penziju 1987. šef Katedre za motore postaje red. profesor Radivoje Trifunovic, a 1988. Zavod prerasta u Institut za motore ciji rukovodilac postaje prof. Rade Jankov, koga 1991. nasledjuje vanredni profesor Stojan Petrovic. Od 1994. godine, na mesto šefa Katedre za motore dolazi red. profesor Stojan Petrovic, a rukovodilac Instituta za motore postaje vanredni profesor Miroljub Tomic.

Za oblast motora sa unutrašnjim sagorevanjem postoji posebno usmerenje na kome studenti kroz specijalisticke predmete usmerenja izucavaju problematiku motora i koji ih pripremaju, zajedno sa izradom diplomskog rada, za buduce strucnjake ovog profila – diplomirane inženjere mašinstva za oblast motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nakon dodiplomskih studija, dalja nadgradnja i proširenje znanja omoguceno je talentovanim studentima kroz poslediplomske studije iz oblasti motora, koje su organizovane tako da kandidati mogu da se pripremati za izradu specijalistickog rada i sticanje zvanja specijaliste ili za izradu magistarskog rada i sticanje akademskog zvanja magistra tehnickih nauka. Kandidati sa izrazitim sklonostima ka naucno-istraživackom radu u oblasti motora mogu dalje da se usavršavaju kroz izradu i odbranu doktorske disertacije cime sticu naucni stepen doktora tehnickih nauka. Za sve vidove studija iz oblasti motora na Mašinskom fakultetu u Beogradu karakteristicna je težnja da se kandidatima pruži što je moguce više laboratorijskog rada kako bi se, u skladu sa savremenim pristupom razvoju motora, omogucila sinteza teorijskih postavki i eksperimentalnih istraživanja.

Naucno-istraživacki rad iz oblasti razvoja motora SUS na Mašinskom fakultetu u Beogradu obavlja se, u okviru Instituta za motore Mašinskog fakulteta, u dva pravca: teorijsko i eksperimentalno istraživanje.

… Nastavak sledi

Izvor: Net Auto

PROSLEDITE ČLANAK PRIJATELJIMA ILI POSLOVNIM PARTNERIMA.