Kako su nastale poznate automobilske marke – 4 deo

Ford

Henri Ford (1863-1947) osnovao je pocetkom prošlog veka henry-fordDetroitsku automobilsku kompaniju a nakon nekog vremena i kompanije Henri Ford i Ford & Malkolmson i napokon Ford Motor kompaniju u 1903. koja postoji i danas. Na modelu T pojavio se logo ispisan kaligrafskim slovima koji je na modelu A uokviren ovalom.

Na evropskim modelima oval je proširen kako bi se što bolje uklopio u masku hladnjaka. U 1950-tim godinama obavljen je pokušaj modernizacije slova i ovala, ali je tradicija to nadjacala tako da je zadržan stari stil.

Ford raspolaže fabrikama sa autonomnim konstrukcionim kapacitetima u SAD, Engleskoj (osnovana još 1911.), Nemackoj (osnovana 1925.), Australiji (1925.) i Brazilu (montažna fabrika od 1925, proizvodi sopsvene modele od 1967.). Fabrika u Brazilu proizvodila je i druge fabrikate, kao što su Vilis i Reno.

U Francuskoj je Ford imao montažnu fabriku od 1916. koja se u 1934. fuzionisala sa firmom Matis i tako je osnovana fabrika Matford. Kompanija Matford montirala je fordove i proizvodila sopstvene verzije. Nakon Drugog svetskog rata lansiran je model vedeta, koji je prvobitno konstruisan kao mali ford za americko tržište. U 1954. Ford je svu svoju imovinu u Francuskoj prodao Simki, kojam je nastavila proizvodnju vedete sve do 1962.
fordlogo1903-2003

Znaci Forda od 1903. do 2003. godine

Sve Fordove fabrike koristile su isti ovalni logo sa izuzetkom nemackog Forda koji je uveo dvostruki oval (uglavnom na privrednim vozilima) bez naziva Forda vec sa slovima F i K (Ford, Keln).

Mercedes

Veoma su interesantni istorijati nastanka pojedinih fabrika automobila, ali nijedan nije tako fascinantan kao što je slucaj sa Mercedes-Bencom. A uz to, van svake sumnje, nijedna druga oznaka nije toliko popularna kao što je trokraka zvezda. Istorijat zapocinju dva coveka, Gotlib Daimler (1834-1900) i Karl Benc (1844-1929) koji su istovremeno konstruisali prve automobile pogonjene benzinskim motorom.

Daimler je na svom izumu radio mu Karlštatu a Benc na svom u Manhajmu, udaljenom samo 100 km, a pri tome nisu gottlieb-daimler-and-karl-bništa znali jedan o drugom. Oba pionira uspela su, nakon niza teškoca, da zapocnu proizvodnju.

Krajem 1883. Benc je osnovao svoju fabriku u Manhajmu i jedan od deonicara mu je bio Maks Rose koji je kasnije zastupao bicikle adler, pre no što se vlasnik te firme Hajnrih Klajer opredelio na proizvodnju automobila. Firma Daimler osnovana je u 1890. i u njoj je znacajnu ulogu imao Vilhelm Majbah. U prvo vreme u fabrici Daimler proizvodjeni su samo motori za Panar-Levasoa i Pežoa, kao i za druge proizvodjace automobila, pošto je to bio veoma unosan posao. Potom je uvedena i proizvodnja vozila. U 1896. Emil Jelinek (1853-1918) postao je klijent Daimlera. Bio je to imucni biznismen, rodjen u Austriji, koji je živeo u Nici na francuskoj Rivijeri. Jelinek je bio ljubitelj brzine: u svojoj 19. godini morao je da napusti uspešnu karijeru na željeznici nakon organizovanja trke lokomotiva. I tada, pošto su se automobili pojavili na tržištu, kupio je najpre tricikl de dion-buton, potom leon bole i benc dok nije cuo za daimlera. Posetio je fabriku i kupio auto, ali je bio veoma razocaran maksimalnom brzinom od samo 25 km/h. Zahtevao je 40 km/h. Diskusije sa Gotlibom Daimlerom i Vilhelmom gotlieb-maybachMajbahom ubedile su ga auto može da bude brži. Nemacke inženjere brinula je pouzdanost i bezbednost ali je Jelinek bio uporan: “Ne prihvatam vaše razloge. Napravite jace motore i pobrinite se za ostalo. Narucujem cetiri daimlera. Preuzimam odgovornost za vožnju brzinom od 40 km/h a vi ne rizikujete ništa u tom pogledu”. Jelinek je dobio ono što je tražio i saopštio: “Gospodo, vaše brige su nepotrebne. Vozio sam automobile brzinom od 42 km/h i oni se nisu raspali a ni ja nisam ozledjen”. Istovremeno Jelinek je ispostavio i nove zahteve: motor mora da bude postavljen napred i da ima cetiri cilindra. Na toj bazi Daimler je konstruisao model feniks (24 KS) sa kojim je Jelinek pobedio u klasi na brdskoj trci La Tirbi u 1899. Impresioniran tim podvigom, baron Artur de Rotšild, bogati trkac-amater poželeo je automobil sa slicnim performansama i tako je Jelinek postao zastupnik Daimlera na Rivijeri. Tokom prve godine prodao je više od 30 automobila.

Uspeh je bio unekoliko zatamnjen pogibijom Vilhelma Bauera tokom La Tirbi trke u 1900. Jelinek je tvrdio da je udes uzorkovan zbog prevelike visine i težine automobila i u pismu fabici naveo: “Jedan od naših najboljih ljudi bio je žrtva vašeg loše konstruisanog cudovišta”. Jelinek je pripremio specifikacije za potpuno novi automobil sa vecim razmakom osovina, širim tragom tockova, nižim težištem i motorom snage 35 KS. Vilhelm Majbah i Gotlibov sin Paul Daimler (1869-1945) prihvatili su te zahteve i prvi auto bio je izradjen za šest meseci. Jelinek je obecao da ce otkupiti kompletnu seriju i to je ucinio tako da mu je isporuceno 36 automobila. Bila je to najveca pojedinacna porudžbina do tog vremena. Jelinek je isto tako zahtevao da automobil koji je on “konstruisao” ponese ime Mercedes, barem u Francuskoj, Austriji i SAD gde je raspolagao iskljucivim pravom prodaje proizvoda Daimlera. Daimler je odlucio da sve svoje automobile prodaje pod imenom Mercedes.

Iako na svojoj prvoj trci (GP Po) u februaru 1901. novi auto nije stigao do cilja, sa sigurnošcu se moglo utvrditi da je konstrukcija uspela. Ime Mercedes zvanicno je registrovano 23.6.1902. Jelinek je bio toliko oduševljen sa imenom Mercedes da je u 1903. promenio svoje prezime u Mercedes-Jelinek. Pri tome se i hvalio da je postao “prvi covek koji je uzeo ime svoje cerke”. Jelinekovi odnosi sa firmom Daimler pogoršani su narocito od trenutka kada je Vilhelma Majbah napustio kompaniju a u 1908. su potpuno prekinuti. Pa ipak, ime Mercedes ostalo je za sva vremena.

Gotlib Daimler je umro pre no što se pojavio prvi mercedes. Pre njegove smrti sinovi su ga podsetili na razglednicu koju je svojevremeno poslao svojoj ženi. Na razglednici je bila ucrtana zvezda i Gotlib je nagovestio svoju nadu da ce “jednog dana ta zvezda svetleti iznad njegove fabrike”. Tako je zvezda postala simbol kompanije.

Medjutim, tek u 1909. Daimler je i zvanicno uveo zvezdu. Osim toga u pocetku je bilo i izvesnih razmimoilaženja u pogledu oblika zvezde, da li sa tri ili cetiri kraka, tako da su jedno vreme korišcena oba tipa. Konacno je usvojena trokraka zvezda kao najbolje rešenje pošto simbolizuje korišcenje motora Daimler na zemlji, moru i u vazduhu. Pola veka kasnije pojavila se na linkolnu kontinental cetvorokraka zvezda i na krajslerima petokraka. Nema sumnje da su obe bile inspirisane mercedesovom zvezdom. Tako su automobili mercedesa sa trokrakom zvezdom i bencovi sa vencem proizvodjeni nezavisno sve do 1926. kada je u Nemackoj automobilska industrija i citava privreda zapala u veliku ekonomsku krizu. Broj proizvodjaca automobila smanjen je sa 77 na 30. I dok je u to doba u SAD proizvodjeno 4,5 miliona automobila godišnje u Evropi je ta brojka jedva dostizala pola miliona, stim što je na Nemacku opadao deseti deo. U SAD je smatrano da dnevna proizvodnja od 30 automobila predstavlja minimum rentabilnosti dok je u Nemackoj izradjivano u proseku sedam automobila dnevno. Kod Forda je šest radnika proizvodilo jedan auto dok je kod Daimlera za to bilo potrebno 1750. Proizvodnja Daimlera i Benca u 1925. iznosila je samo 3666 putnickih automobila, cak manje nego u 1911. U narednoj godini proizvodnja je opala za više od jedne trecine. A pri tome je Benca mucio i jedan drugi problem: više od 45 posto njegovih deonica pripadalo je Jakobu Šapiru, špekulantu na berzi. Banka koja je finansirala obe kompanije složila se da sprovede program refinansiranja pod uslovom da se Daimler i Benc fuzionišu i na taj nacin oslobode Šapira. Integracija je završena u junu 1926. i nova firma, Daimler-Benc je usvojila za oznaku mercedesovu zvezdu okruženu Bencovim lovorom.

A šta se dogodilo sa mladom devojkom koja je posudila svoje ime automobilu? Njen prvi brak sa baronom fon Šlosenom završio se razvodom a drugi muž, vajar baron Vajgl je umro ubrzo nakon vencanja. Mercedes je živela u Becu do 1929.

Toyota

Fabriku tkackih mašina Tojoda Lum Vorks osnovao je Sakici Tojoda u 1895. Njegov sin Kiciro Tojoda (1894-1952) uveo je proizvodnju automobila u 1936. Prvi automobil, model AA, bio je nazvan tojoda, ne tojota. Kompanija je raspisala konkurs za izbor najprikladnijeg znaka. Pristiglo je više od 20.000 sugestija.

Pobednicki logo bio je ispisan slovima u stilu “katakana” što ga je ucinilo estetski privlacnijim i mogao je biti ispisan sa osam poteza – što u Japanu predstavlja sretan broj.

Osim toga naziv je izmenjen u tojota, radi lakšeg izgovora. Korporacija Tojota Motor osnovana je u avgustu 1937. i model tojota AA tada je nazvan “Kokusan Tojota Goh ili “tojota proizvedena lokalno”.

Danas je Tojota vlasnik još dve japanske firme: Daihacu i Hino. Osim toga Tojota raspolaže nizom montažnih fabrika širom sveta ukljucujuci i SAD i ostvaruje visok stepen saradnje sa GM-om.

Nakon sticanja ugleda proizvodjaca popularnih automobila Tojota je u 1988. osnovala posebni ogranak Leksus, za proizvodnju luksuznih automobila. Naziv je odabran van svake sumnje u konotaciji sa terminom “luksuz”. Tojota nije uvela medjunarodnu oznaku sve do 1989. kada je na konkursu odabran simbol sastavljen od tri elipse koje zajednicki obrazuju slovo “T”.

Izvor: Net Auto

PROSLEDITE ČLANAK PRIJATELJIMA ILI POSLOVNIM PARTNERIMA.