Akvlaplaning je veoma opasna pojava koja se dogadja kada se zbog velike brzine kretanja automobila izmedju gume i asfalta stvori tanak sloj vode koji ne može da se istisne – tada vozac gubi kontrolu, pošto se vozilo ponaša kao da je na ledu.
Brzina pri kojoj ce se javiti akvaplaning zavisi od mnogo faktora, medju kojima su namena gume (letnja, zimska, all-weather), njen kvalitet, istrošenost i dimenzije, ali i težina samog vozila. Stoga ne treba štedeti na gumama – one su ipak jedina veza automobila i podloge, a ta veza se ostvaruje samo preko cetiri površine ekvivalentne ljudskim dlanovima.
Kanali kojima je ispresecana guma imaju zadatak da „ispumpavaju“ vodu, upravo kako bi se izbegao akvaplaning. Kako se dubina šare smanjuje tokom normalnog životnog veka pneumatika, automatski raste i rizik na mokroj podlozi. Pritom se ne sme zaboraviti ni na pravilan pritisak vazduha, koji bi trebalo proveravati najmanje jednom mesecno (idealno jednom u dve nedelje).
Naravno, cak i najkvalitetnija guma nece biti od pomoci ako kiša obilato pada a vozac ne prilagodi brzinu uslovima na putu. Ukoliko se na putu nadje so, prljavština ili ulje, karakteristike vode se znatno menjaju, pa još lakše dolazi do klizanja.
Kada do najgoreg vec dodje, pokušajte da ne panicite i obuzdajte refleksnu potrebu da upotrebite kocnicu ili promenite pravac kretanja, jer ce se tako samo pogoršati situacija.
Medjutim, ako imate ABS kocite normalno. Cvrsto držite volan i pokušajte lagano da usporite oduzimanjem gasa dok ne povratite kontrolu nad vozilom.
Posebno upozorenje važi za prve minute nakon pocetka kiše – tada se voda pomeša sa prašinom, uljem i drugim necistocama, pa se stvara izuzetno klizav sloj. Stoga budite izuzetno oprezni u prvih pola sata nakon što su pale prve kapi.
Izvor: Auto Vesti