Razvojem tehnike krajem dvadesetog veka, došlo je do značajnih uvođenja mnogih tehničkih dostignuća u oblast auto-industrije. Tako su automobili, nekad kompleksni sklopovi mehanike, hidraulike i krute šasije postali još kompleksniji proizvodi uvođenjem elektronike kao osnovne opreme.
Međutim, pozitivan uticaj elektronike doveo je do razvoja različitih sistema pasivne i aktivne bezbednosti u automobilima. Svi današnji automobili imaju ugrađen računar koji koordinira rad motora i ostale mehanike, hidraulike, i naravno elektronike. Mala crna kutija danas predstavlja mozak svakog savremenog automobila, koji kontroliše i kordinira sve funkcije u automobilu. Pri tome, jedno od najvažnijih zaduženja centralne jedinice jeste da aktivira različite elektronske sisteme pasivne bezbednosti u cilju bezbedne vožnje i ispravljanja grešaka vozača.
ABS, ESP, ASR, TSR, EDC, DSC, PSM, PTM… mnogo je ovakvih troslovnih skraćenica kojima se navode elktronski sistemi pasivne i aktivne bezbednosti koje automobil poseduje, a njihovo značenje i funkciju poznaje vrlo mali broj ljudi.
Tri vrlo važna sistema koja bi trebalo da svaki automobil poseduje su:
ABS – sistem protiv blokiranja kočnica
ESP – sistem kontrole stabilnosti
ASR – sistem kontrole proklizavanja pogonskih točkova (kontrola trakcije)
ABS – pojam
Anti-lock Braking System ili skraćeno ABS, u prevodu znači – sistem protiv blokiranja kočnica. Radi se o elektronskom sistemu koji uz pomoć senzora pomno prati šta se dešava sa kontaktom pneumatik-podloga i shodno tome da li dolazi do pojave uslova za blokiranje kočnica, kontroliše i upravlja njihovim radom i ponašanjem.
Zašto je bitno da ne dođe do blokade točkova prilikom kočenja, odnosno dok vozilo ima tendenciju da nastavlja kretanje usled inercije? Menjanje pravca kretanja vozila moguće je samo dok se upravljački točkovi okreću. Ako su točkovi blokirani okretanje volana je bez rezultata i vozač gubi kontrolu nad vozilom. Dakle, konačni cilj je zadržavanje željenog pravca kretanja prilikom kočenja i bezbedno zaustavljanje vozila.
Istorija ABS-a
Kompanija Teldix GmbH je 1964. godine uz finansijsku podršku Boscha, uspela da konstruiše sistem ABS 1 – koji je uspešno sprečavao blokiranje točkova i samim tim uspevao da zadrži upravljivost vozila.
Mercedes prvi, 1978. godine, počinje serijsku proizvodnju sistema ABS 2. Prvi model koji je imao čast da poseduje ovu poslednju reč tehnike bila je Mercedesova prestižna serija – S, ali se za njega doplaćivalo, odnosno bio je na dugačkom spisku dodatne opreme. Nakon toga i BMW u svoju seriju 7 takođe uvrštava sistem ABS na listu dodatne opreme. Ubrzo, svi veći proizvođači automobila koji su nešto značili u svetskim okvirima polako počinju da ugrađuju ABS u svoje modele, u početku kao dodatnu opremu, a kasnije i kao serijsku.
Kako radi ABS?
Anti-lock Braking System sastoji se od hidrauličnog modulatora (regulacionog ventila) sa upravljačkom elektronikom (centralnom jedinicom) i senzora na točkovima. Funkcioniše tako što senzori na točkovima konstantno prikupljaju informacije o jačini snage kočenja.
Kada je kočenje toliko intenzivno da može doći do blokiranja točka, procesor u centralnoj elektronskoj jedinici šalje informaciju hidrauličnom sistemu koji otvara elektromagnetne ventile. Ovim se smanjuje pritisak ulja u hidrauličnom sistemu, a sami tim i sila na kočnim oblogama.
Čim dođe do ponovnog okretanja točka, senzor šalje tu informaciju procesoru, koji hidrauličnom sistemu šalje povratnu informaciju da zatvori elektromagnetne ventile i time ponovo maksimalno obnovi silu kočenja, sve dok ne dođe do ponovnog blokiranja točka.
Sistemi su prilagođeni da što više puta u jedinici vremena ponavljaju operaciju menjanja pritiska u kočnom vodu kako bi točak tokom jednog punog kruga okretanja nekoliko puta bio blokiran i odblokiran. Rad sistema manifestuje se kao pulsiranje pedale kočnice što bi trebalo svi vozači da znaju kako se u kritičnom trenutku ne bi zbunili i eventualno smanjili pritisak na pedalu.
Dakle, u kritičnim situacijama treba pritisnuti pedalu svom silinom, a za ostalo će da se pobrine elektronika. I naravno, treba okretati volan da bi se izbegla prepreka.
Nedavno uvedeni novi ABS sistemi u prestižne modele automobila eliminišu pulsiranje pedale kočnice, ali je za sada takav broj automobila mali.
U prevodu, ABS se aktivira u poslednjem trenutku pred proklizavanje, tako da nema potrebe za doziranim kočenjem, što najviše pomaže mladim vozačima. Nedovoljno iskusni vozači danas uz pomoć ABS-a mogu da koče izuzetno oštro, a da im pri tome bezbednost vožnje nije ugrožena kao što je to slučaj sa vozilima bez ABS-a. Na klizavoj podlozi, kiši, snegu i ledu, ABS je od neprocenjive pomoći, jer se i iskusnim vozačima dešava da automobil proklizava. Koliko to može da bude opasno, nije potrebno posebno naglašavati.
Kako se ponaša vozilo sa ABS-om?
Rasprostranjeno je mišljenje da automobili opremljeni ABS-om automatski imaju kraći zaustavni put, što nije tačno. Naime, dužina vremena kočenja je produžena, kao i sam zaustavni put, čak i za 5-6 odsto, u odnosu na isti automobil bez ABS-a, mereno u idealnim uslovima. Ali, u idealnim uslovima (suv i dobar put) ABS uređaj nikada neće da se aktivira, sem ako je neispravan.
Vozilo bez ABS sistema
Vozilo sa ABS sistemom
Izvor: www.netauto.co.rs