Do problema koji dovode do nemogućnosti startovanja motora ili njegovog nepravilnog rada može da dođe iz različitih razloga koji mogu da se razvrstaju u četiri grupe:
- dovod goriva do cilindara
- dovod vazduha do cilindara
- varnice na svećicama
- upravljanje ventilima
Dovod goriva do cilindara
- Proveru treba početi od toga da li ima goriva u rezervoaru i da li je rezervoar probušen.
- Da li su cevi/creva do pumpe za gorivo dobra – nisu začepljena ili probušena.
- Da li pumpa za gorivo radi ispravno. Događa se da otkaže membrana u pumpi i to samo pri višim temperaturama motora, tako da sve dobro funkcioniše kada se motor ohladi.
- Da li su cevi/creva od pumpe dobra. Sve nabrojano proverava se lako – skine se kraj creva neposredno do motora (zategnuto šelnom) i ugura u neku probnu posudu ili flašu i zatim se pokrene motor. Trebalo bi da iz creva benzin teče u posudu
kontinuirano ili u isprekidanim mlazevima. - Da li je problem u karburatoru ili u diznama za benzin. Ako je karburatorski (stari) sistem treba da se proba sa sipanjem benzina direktno u usisnik vazduha na karburatoru: skine se filter za vazduh da bi moglo da se priđe usisniku vazduha i istovremeno sa verglanjem motora sipa se u kapljicama ili tankom mlazu benzin u usisnu cev karburatora.
- Ako je u pitanju direktno (injection) ubrizgavanje benzina u usisnu granu motora, bilo u jednoj tački (sistem monopoint ili singlepoint) ili ispred svakog cilindra (multipoint), treba da se proveri da li svaka dizna ima napajanje električnom energijom (proverava se kontrolnom lampicom ili auto-glinericom), a zatim da nije zapušena od kamenca ili neke nečistoće. Dizne mogu da se očiste ultrazvukom, hemijskim sredstvima ili aditivima koji se dodaju u gorivo.
Dovod vazduha do cilindara
- Vazduh se pre ulaska u motor prvo filtrira i dešava se da je filter zapušen. On se Ili menja ili, za prvu pomoć, može da se izduva komprimovanim vazduhom (smer strujanja treba da bude suprotan smeru vazduha kada ulazi u motor).
- Ako motor ima merač protoka vazduha (klapna kojom se meri protok vazduha u motor) on može da bude zakočen ili potpuno otvoren usled eksplozije u usisnoj grani (posebno ako se radi o pogonu na gas).
- Pravilna količina vazduha može da bude poremećena usled tzv. falš vazduha – tada dolazi do isprekidanog rada motora – ili u svim režimima rada ili samo kada je motor hladan ili samo kada je vruć. Treba da se proveri da li dobro zaptivaju svi spojevi creva i gumenih delova kroz koje prolazi vazduh do usisne grane motora. Moguće je da su cevi napukle ili da se šelna olabavila.
Pravilna varnica na svećicama
- Da li je u pitanju sistem paljenja proverava se ovako: Ako je moguće, treba da se koristi gumena ili građevinska rukavica (zbog izbegavanja neprijatnih, ali bezopasnih udara struje) i da se skine visokonaponski kabl koji polazi od bobine i ulazi u razvodnu kapu i dok je u toku verglanje, njegov metalni kraj treba da se primakne na oko 1mm blizu mase. Varnica (ako je ima ) trebalo bi da bude jaka i svetlo crvenkaste boje. Ako je nema, za dalju proveru potrebna je alatka koja se zove Auto Glinerica -AG (to je sijalica od 12V smeštena u providnoj drški šila i sa provodnikom koji na svom kraju ima štipaljku za masu)
Da li do bobine dolazi struja od 12V, (
na klemu “+15“), proverava se tako što se pri datom kontaktu – ključem, kada svetli signalna lampica akumulatora i pritiska ulja na instrument tabli AG treba da svetli beyz treperenja pre i za vreme verglanja.
Da li drugi niskonaponski kraj bobine dobija ispravan napon, proverava se tako što AG trepće samo u toku verglanja. Ako ne trepće, treba da se proveri komutator (nekada je njegova funkcija ostvarivana platinskim dugmadima) odn. sistem za paljenje koji ga zamenjuje (elektronski ili računarski).
Komutator ima napajanje +12V (ispituje se kao “+15“ na bobini), masu (da li ima masu ispituje se sa AG čiju štipaljku sada treba povezati na + klemu akumulatora), ulaz sa čitača/davača/senzora položaja radilice odn. bregaste osovine (ispituje se ommetrom) i izlaz ka bobini. Komutator može da otkazuje i tek pri nekim obrtajima, a moguć je kvar i na čitaču ili kablu ili konektoru čitača. Davač može da bude kalem u razvodniku ili poseban čitač ispred zubaca na nazubljenom zamjcu. - Ako varnice ima, ali je slaba, treba proveriti bobinu – moguće je da ima “falš“ pražnjenje (varničenje) koje joj smanjuje jačinu i ono može da bude i iznutra (retko) ili spoljašnje. Spoljašnje varničenje proverava se približavanjem – opipavanjem bobine rukom dok se vergla ili dok motor radi, i vizuelno – po svetlucanju u mraku, posebno ako je motor u vlažnoj atmosferi ili magli jer se tada ova pojava najbolje zapaža.
- Ako je varnica iz bobine na ulasku u razvodnu kapu dobra, ako motor ipak može da radi, treba da se skida i vraća jedan po jedan kabl do svećice i proverava da li ima promene u radu motora (po njegovom zvuku ili po obrtomeru). Ako nema promene, to pokazuje da konkretan cilindar nije u funkciji.
- Ako motor ne može da radi, treba da se skida jedna po jedna svećica i kada se vrati kabl na nju da se prisloni na masu i da se proveri da li ima odgovarajuću varnicu za vreme verglanja motora. Ako je nema ili je slaba, treba da se provere kablovi do svećica (opipavanjem i posmatranjem varničenja) i dalje razvodnu ruku u razvodniku i samu razvodnu kapu. Kapa može da bude napukla i kroz te unutrašnje pukotine da se formira prolaz za varnicu kojom se varnica spro
vodi nepravilno – neželjenom putanjom. U kapi može da se zatekne i nedozvoljeno mnogo prašine ili vlage i to opet dovodi do “falš” putanje varnice. Kapa trebada se obriše i osuši. - U slučaju kontrole izduvnih gasova preko tzv. Lambda sonde, kompjuterski sistem paljenja se zbunjuje ako je npr. izduvni lonac – auspuh probušen ili ako je otpao i slično. Kvarovi vezani za Lambda sonde otkrivaju specijalnim dijagnostičkim uređajima u kojima se zapisuju i pamte i sva ostala nepravilna stanja i poremećaji između dva očitavanja i resetovanja.
Pravilno upravljanje ventilima
- Pravilno upravljanje ventilima najlakše se proverava skidanjem poklopca ventila i posmatranjem kroz taj otvor rada ventila – vidi se njihovo kretanje. Ako ne rade, pukao je zupčasti remen kojim se prenose obrtaji radilice na bregastu osovinu i tada ne treba više pokušavati pokretanje motora jer može da dođe do teže havarije usled udaranja klipova u ventile.
- Iako nije vitalno za paljenje motora, jeste vitalno za duži rad motora, a to je pucanje klinastog remena (radilica – pumpa za vodu – alternator).
Izvor slika i teksta: www.netauto.co.rs