Opel
Adam Opel (1837-1895) osnovao je malu fabriku šivacih mašina 
u Riselshajmu, nedaleko od Frankfurta u 1862. Imao je pet sinova, Karla, Vilhelma, Hajnriha, Fridriha (Frica) i Ludviga i svi su bili zaposleni u porodicnoj firmi. Na predlog svojih sinova Adam Opel je zapoceo da proizvodi bicikle u junu 1886. Svi sinovi bili su uspešni na biciklistickim takmicenjima što se povoljno odrazilo na plasman proizvoda. Sve do 1937. Opel je proizvodio bicikle a neko vreme i motocikle. Adam Opel je umro od tifusne groznice u 1895. ali je fabrika i nadalje bila porodicna. Njegova udovica Sofi i pet sinova postali su deonicari a za predsednika firme izabran je Georg, Adamov brat.
U 1898. na izložbi automobila u Berlinu braca Opel su srela Fridriha Lucmana (1859-1930) koji je u svojoj fabrici proizvodio primitivna vozila. Ubrzo potom Fric i Vilhelm Opel posetili su Lucmanovu fabriku u Desauu i odlicili da je otkupe u celosti. Ugovorom su obuhvacena sva proizvedena vozila, auto delovi, alati i mašine, lista kupaca i radnici, kao i sam Lucman. Prvo “opel patentno vozilo, sistema lucman” završeno je u prolece 1899. To vozilo bilo je, kao i naredne Lucmanove konstrukcije, zaostalo za vremenom. Braca su potražila partnera u Francuskoj i nakon pregovora sa Renoom sklopili su licencni ugovor sa darakom. Prodaja “opela sistema darak” zapocela je u januaru 1902. I pored ostvarenih uspeha saradnja sa francuskom firmom prekinuta je u 1907. Od tog trenutka u Opelu su konstruisali sopstvene modele. Boravci u SAD (Vilhelma u 1909. i Frica u 1922.) omoguceno je usavršavanje proizvodnih metoda.
Mada je firma bila veoma uspešna i postala najveci proizvodjac automobila u Nemackoj od 1914. inicijativa za fuziju za GM-om potekla je od strane Opela. Integracija, obavljena postupno i pod velom tajnosti, zapocela je u 1926. Kada su preostala cetiri brata Opel ostala bez još dvojice u 1927. odlucila su da prodaju citavu fabriku. Transakcija je ubrzana polovinom 1928. prvenstveno zbog drasticnog povecanja carina uvoznih automobila i delova. U to doba Dženeral Motors je imao svoju montažnu fabriku u Berlinu ali su uvedene dažbine izazvale nerentabilnost u poslovanju. Da bi opstao na nemackom tržištu GM-u je bila neophodna domaca firma. Tako su braca Opel i generalni direktor GM-a Alfred Sloan potpisali ugovor prema kojem je porodicna fabrika transformisana u korporaciju pod nazivom Adam Opel u decembru 1928.
U martu 1929. saopšteno je da je GM otkupio 80 posto deonica Opela za 26 miliona dolara sa mogucnošcu da otkupi i ostatak. Ugovorom je zadržano ime Opel i predvidjena autonomna pozicija firme unutar koncerna GM. Sem toga ugovoreno je da se automobili GM nece montirati u Riselshajmu i da GM nece proizvoditi konkurentne modele u Nemackoj.
Amerikanci su preuzeli upravljanje nad Opelom 18. oktobra 1929. Samo nedelju dana kasnije tržište akcija u Vol Stritu doživelo je slom. Tako je porodica Opel ostvarila izvanredan posao u zadnje mogucem trenutku. U 1931. GM je otkupio ostatak deonica Opela.
Kada su nacisti preuzeli vlast u Nemackoj, americko vlasništvo pokazalo se velikom zaprekom za Opel. Na poboljšanje situacije nije uticalo ni to što je Opel bio najveci izvoznik Nemacke kao ni to što je krajem 1930-tih uveo “vojne” nazive za svoje modele, kao što su bili kadet, kapiten i admiral. Stanje je postalo još kontraverznije tokom Drugog svetskog rata kada je Opel uveo u proizvodnju ratnu opremu za nemacku vojsku i pri tome placao dividende Amerikancima, a za uzvrat su saveznicki bombarderi sravnili polovinu fabrike u Riselshajmu.
Po završetku rata Opelova fabrika kamiona u Brandenburgu pripala je Ruskoj okupacionoj zoni a kompletni uredjajin za proizvodnju opel kadeta – odnosno ono što je preživelo rat – predato je Rusima na racun odštete i prebaceno u Moskvu radi uvodjenja proizvodnje prvog moskvica.
Znaci Opela od 1862. do 1910. godine
U pocetku Opel je koristio citav niz razlicitih oznaka. Logo je menjan gotovo svake godine. U 1910. svi Opelovi proizvodi kao i sama kompanija poneli su oznaku tzv. “opelovo oko”, kreirano od strane Velikog vojvode od Hesea Vilhelma, prijatelja Vilhelma Opela. Taj logo korišcen je sve do 1935. kada je zamenjen “cepelinskim” na modelu P4. Krajem 1960-tih uvedena je munja, koja je na kamionima “blic” korišcena u 1930-tim.
Willys
Džon North Vilis (1873-1935) bio je regionalni prodavac automobila Overlend i koji je preuzeo firmu nakon njenog bankrota u 1908. Pošto je sama fabrika bila izgubljena tokom tog procesa, proizvodnja je u prvo vreme organizovana pod cirkuskim šatorom. Naredne godine osnovana je firma Vilis-Ovrelend koja je u 1910. postala treci najveci a u 1912. 
drugi najveci proizvac automobila u SAD. Svi proizvedeni automobili nosili su oznaku 
Overlend. Naziv Vilis uveden je po prvi put na kamionima u 1913. a na putnickim automobilima u 1916. Putnicki automobili bili su pogonjeni motorima sa Najtovim cevastim ventilima što se odražvalo i u nazivu – Vilis-Najt.
Ubrzo nakon Prvog svetskog rata dugovi kompanije postali su nepodnošljivi i banka je sugerirala nastavak kreditiranja pod uslovom da rukovodjenje nad fabrikom preuzme lice postavljeno od strane banke. Tako je Volter P. Krajsler postao generalni direktor firme Vilis-Overlend sa platom od milion dolara godišnje. Njegov prvi potez bio je smanjenje godišnje plate Džona Vilisa sa 150.000 na 75.000 dolara. Krajsler je uspeo da preporodi fabriku i krajem 1921. rukovodjenje je vraceno Džonu Vilisu. U 1926. familiji modela vilis-najt i overlend prikljucen je i vipet.
U 1930. Džon Vilis bio je postavljen za ambasadora u Poljskoj ali je nakon dve godine opozvan od strane predsednika SAD Herberta Huvera pošto se Vilis-Overlend ponovo našao u finansijskim teškocama. Fabrika je uspela da se oslobodi dugova u avgustu 1935. ali nekoliko nedelja kasnije Džon Vilis je umro premoren nastojanjima da spase kompaniju.
Tokom Drugog svetskog rata Vilis je proizveo gotovo polovinu džipova a cak su i Fordovi džipovi koristili motore Vilis. Nakon rata Vilis je razvio civilnu verziju džipa, fabrikat koji se kasnije osamostalio.
Vecinu deonica Vilisa otkupio je Kajzer u 1953. U SAD zadnji model vilisa pojavio se u 1955. dok je model rekonstruisan za 1956. proizvodjen u Brazilu od 1957. gde se ime Vilis održalo do 1967. dok je brazilski Ford nastavio da izradjuje isti model sve do 1972.
… Nastavak sledi
Izvor: Net Auto