Tekst Uprave Carina Republike Srbije o tome kako se vrši carinjenje u putničkom prometu sa inostranstvom (pri prelasku granica). Šta je skraćeni postupak carinjenja, a šta je redovan carinski postupak:
CARINjENjE U PUTNIČKOM PROMETU SA INOSTRANSTVOM
Sprovođenje carinskog postupka u putničkom prometu sa inostranstvom regulisano je Carinskim zakonom i Uredbom.
Odredbama člana 107. Carinskog zakona propisano je da se roba koju putnik unosi iz inostranstva, koja nema komercijalni karakter i namenjena je korišćenju za sopstvene potrebe, odnosno potrebe domaćinstva, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, može cariniti u tzv. „skraćenom postupku“, na graničnom prelazu, uz primenu jedinstvene carinske stope u visini od 10% (plus PDV).
Za robu koja je ocarinjena u tzv. „skraćenom postupku“ ovlašćeni carinski službenik popunjava Obračun uvoznih dažbina (tzv. CPD), sa tačnim trgovačkim nazivom robe koja je predmet carinjenja. Putnik se izjašnjava da li je saglasan sa nalazom ovlašćenog carinskog službenika u pogledu količine, vrste, kakvoće robe i utvrđene carinske vrednosti robe, kao i u pogledu iznosa uvoznih dažbina. Ako se putnik saglasi sa nalazom ovlašćenog carinskog službenika, po izvršenom plaćanju uvoznih dažbina, ovlašćeni carinski službenik predaće putniku overeni primerak Obračuna uvoznih dažbina i staviti mu robu na raspolaganje.
Ukoliko se putnik ne saglasi sa nalazom ovlašćenog carinskog službenika ili ne plati ukupan iznos uvoznih dažbina, dužan je da carinskom organu podnese sažetu deklaraciju za tranzit robe do nadležne carinarnice kod koje će se sprovesti redovan carinski postupak.
Takođe, putnik može da zahteva (bez obzira na vrednost robe koju unosi, tj. bez obzira da li je ta vrednost do 3.000 ili preko 3.000 evra) da se roba (ili deo robe) carini po stopi propisanoj Carinskom tarifom, što u tom slučaju podrazumeva sprovođenje redovnog carinskog postupka (podnošenje carinske deklaracije i okončanje carinskog postupka u nadležnoj carinarnici).
Napomena: Sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka u smislu člana 107. Carinskog zakona predstavlja pojednostavljenu formu, tzv. „skraćeni postupak“, sa ciljem bržeg okončanja određenog postupka nad robom koja se u skladu sa navedenom zakonskom odredbom može cariniti u takvom postupku, uz primenu jedinstvene carinske stope. „Skraćeni postupak“ nije obavezan jer putnik uvek može da zahteva da se carinjenje robe, koju nosi sa sobom i čija vrednost ne prelazi vrednost od 3.000 evra, sprovede u redovnom carinskom postupku (podnošenjem pismene carinske deklaracije), po stopi koja je propisana Carinskom tarifom.
Imajući u vidu navedeno, kao i sporazume o slobodnoj trgovini zaključene između naše zemlje i EU, kao i velikog broja drugih zemalja koje nisu članice EU, u skladu sa kojima se pri sprovođenju odgovarajućeg carinskog postupka primenjuju povlašćene carinske stope na robu sa poreklom iz tih zemalja, i činjenicu da primena odgovarajućeg sporazuma o slobodnoj trgovini podrazumeva da roba koja se deklariše kao roba sa poreklom mora biti pravilno svrstana u odgovarajući tarifni broj (koji podatak se pri carinjenju u „skraćenom postupku“, u putničkom prometu, ne unosi u Obračun uvoznih dažbina-CPD), da se za istu podnesi odgovarajući dokaz o poreklu (izjava, faktura, EUR 1…), fizička lica koja robu unose u putničkom prometu (primaju u pošiljkama) i za koju zahtevaju sprovođenje carinskog postupka uz primenu odredaba određenog sporazuma o slobodnoj trgovini, isti mogu sprovesti isključivo u redovnom postupku, uz podnošenje carinske deklaracije, uz koju su dužni da prilože i zahtevani dokaz o poreklu robe, u skladu sa odredbama konkretnog sporazuma.
OSLOBOĐENjE OD PLAĆANjA UVOZNIH DAŽBINA U PUTNIČKOM PROMETU
Putnici koji dolaze iz inostranstva oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina na lični prtljag, nezavisno od toga da li lični prtljag nose sa sobom ili su ga dali na prevoz vozaru. Ukoliko je putnik lični prtljag dao na prevoz drugim prevoznim sredstvom, na zahtev carinskog organa podnosi se odgovarajući dokaz da se radi o njegovom ličnom prtljagu.
Napomena: Način kontrole ručnog i predatog prtljaga putnika, koji putuju u vazduhoplovu ili plovilu, utvrđen je odredbama člana 152.-157. Uredbe. Za robu koja čini lični prtljag putnika, koja se prevozi u železničkom saobraćaju bez prisustva putnika, a za koju je propisana mogućnost usmenog deklarisanja kod nadležne carinarnice, upotrbljava se carinska deklaracija za registrovani prtljag, podneta na obrascu koji je dat u Prilogu 23 Uredbe (član. 186. stav 2. Uredbe). Pored predmeta ličnog prtljaga domaći putnici su oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina na predmete koje unose iz inostranstva (nekomercijalnog karaktera, namenjenih upotrebi za sopstvene potrebe, članova
porodice, potreba domaćinstva i sl.), a čija vrednost ne prelazi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Roba koja nije deljiva nije obuhvaćena ovom povlasticom.
Primer: Ukoliko putnik unosi televizor čija vrednost iznosi 500 evra, u dinarskoj protivvrednopsti, ne može se izvršiti podela vrednosti te robe pa da se na vrednost do 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, roba oslobodi od plaćanja uvoznih dažbina, a da se uvozne dažbine obračunaju i naplate na 7 vrednost robe od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti. U ovom slučaju uvozne dažbine plaćaju se na celokupnu vrednost robe, tj. na vrednost od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Takođe, ne može se sabirati povlastica više putnika pri uvozu jednog predmeta.
Primer: Ukoliko pet putnika u jednom vozilu traži da za jedan televizor, vrednosti 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti, budu oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina, iz razloga što svako od njih ima pravo na carinsku povlasticu za robu koju pored ličnog prtljaga unosi iz inostranstva do vrednosti od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, postupak uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ne može se odobriti jer se povlastica po ovom osnovu odnosi na svakog putnika pojedinačno, odnosno za robu koju svaki putnik pojedinačno nosi sa sobom. Shodno tome, u konkretnom slučaju uvozne dažbine naplatiće se na ukupnu vrednost televizora, tj. na vrednost od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Napomena Redakcije sajta Motorna-Vozila.com: Ovaj tekst je objavila Uprava Carina Republike Srbije 20. marta 2013. godine na svom sajtu. Možda su državni organi Republike Srbije u medjuvremenu menjali zakonska ili podzakonska akta, tako da ove informacije treba da primite sa rezervom i proverite ih na više izvora, pre svega na sajtovima Uprave Carina i Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije.