ABS (Anti-Lock Braking Sistem)

ABS test

Zaustaviti automobil u brzini, na klizavom putu, može biti itekako zahtevan posao. Anti blok sistem (ABS) prilikom ovog događaja, koji ponekad zna da „kida živce“, umnogome smanjuje rizik. U stvari, na klizavoj površini čak ni profesionalni vozači ne mogu tako brzo zaustaviti vozilo bez ABS, kao što to može učiniti prosečan vozač uz pomoć ABS-a

Teorija ABS sistema ipak nije toliko složena. Točak koji proklizava ima manju „vuču“ u odnosu na točak koji ne proklizava. Svako ko je nekada vozio po ledu, zna da kada pogonski točak počne da proklizava, da vozilo ostaje bez „vuče“. To se dešava zbog toga što je došlo do relativnog klizanja gume na mestu njenog kontakta sa podlogom (ledom). Osim što ne dozvoljava da točkovi proklizaju dok se vozilo zaustavlja, anti blok sistem omogućava još dve stvari: brže zaustavljanje (kraći zaustavni put), kao i mogućnost da se vozilom upravlja za sve vreme kočenja.

Konstrukcija ABS-a

Postoje četiri osnovne komponente u jednom ABS sistemu:

  • Senzori brzine,
  • Pumpa,
  • Ventili i
  • Regulator

Senzori brzine ABS-a

ABS sistemu je potreban neki način da ustanovi kada je neki točak blokirao, tj. prestao da se okreće. Ovi senzori, koji se nalaze na svakom točku ponaosob ili u nekim slučajevima unutar diferencijala, pružaju ove informacije.

Ventili

U kočionom kolu (u kućištu pumpe) postoje ventili koji doziraju silu kočenja i koji su kontrolisani upravljačkim uređajem ABS-a. Na jednom sistemu ventil ima tri moguće pozicije:

  • u prvoj poziciji, ventil je otvoren i pritisak iz glavnog kočionog cilindra dopire skroz do kočionih klješta,
  • u poziciji dva, ventil blokira kolo i na taj način prekida „komunikaciju“ kočionih klješta sa glavnim cilindrom. Na taj način se sprečava dalje povećanje pritiska koje bi vozač izazvao jakim pritiskom na pedalu kočnice,
  • u poziciji tri, ventilom se delimično smanjuje pritisak u kočnici.

Pumpa

Pošto ventil omogući smanjenje pritiska u kočnici, znači da je postojao neki način kojim je taj pritisak propušten nazad. I to je ono što pumpa u suštini radi; kada ventil redukuje pritisak u kolu, pumpa je ta koja preuzima povratni pritisak.

Regulator

Regulator je, zapravo kompjuter koji se nalazi u vozilu. On nadgleda senzore brzine i kontroliše ventile.

Funkcionisanje ABS-a

Postoji mnogo različitih vrsta i šema kontrole ABS sistema. Razmotrićemo kako funkcioniše jedan od najjednostavnijih.

Sistem kontrole (regulator) neprekidno prima podatke od senzore za  brzinu, vodeći računa o neregularnom usporavanju na točku koja su van uobičajenih. Trenutak pre nego što jedan točak blokira, on će konstatovati naglo usporavanje. Ako bi to, recimo, ostalo neregistrovano, točak bi prestao da se kotrlja za mnogo kraće vreme nego što bi bilo potrebno bilo kom vozilu da se zaustavi. Pod idealnim uslovima automobilu bi, pri brzini od 60 milja/h (96,6 km/h), treabalo pet sekundi da se zaustavi, dok bi jednom točku bilo dovoljno i manje od sekunde da prestane da se obrće (tj. da se blokira).

ABS sistem kontrole „zna“ da tako naglo usporavanje nije moguće (nije normalno); pa zato smanjuje pritisak u kočionom kolu blokiranog točka do trenutka kada se pojavi njegovo ubrzavanje; tada se pritisak ponovo povećava dok se ne pojavi ponovno (kritično) usporavanje. Sistem može da izvede ove promene veoma brzo, pre nego što točak značajno promeni svoju (ugaonu) brzinu, tj. broj obrtaja. Rezultat toga je da točak usporava svoje kretanje u istom ritmu kao i automobil, dok  kočnice „drže“ pneumatike vrlo blizu „radne tačke“ gde se može javiti blokada. To sve daje sistemu maksimalnu moć kočenja u ovim specifičnim uslovima.

Kada ABS sistem proradi, vozač će osetiti pod nogom vribracije pedale kočnice; to je rezultat brzog otvaranja i zatvaranja ventila. Neki ABS sistemi mogu ponavljati ciklus i do 15 puta u sekundi.

Tipovi ABS-a

Lokacija ABS komponenti na vozilu

Anti blok sistemi koriste različite šeme u zavisnosti od tipa kočnica koje su u upotrebi. Mi ćemo ih posmatrati prema broju kanala (odnosno, koliko se ventila pojedinačno kontroliše) i prema broju senzora za brzinu.

Četvorokanalni, četvorosenzorni ABS

Ovo je najbolja šema. Senzori za brzinu postoje na sva četiri točka i posebni ventili za svaki točak ponaosob. Sa ovakvom šemom, kontrolni uređaj proverava svaki točak posebno da bi bio „siguran“ da je postignuta maksimalna moguća sila kočenja.

Trokanalni, trosenzorni ABS

Ova šema (na slici), se obično nalazi na komercijalnim (dostavnim) vozilima sa ABS-om na svim točkovima. Ima senzore za brzinu i ventile za svaki  od prednjih točkova posebno, ali sa jednim senzorom i jednim ventilom za oba zadnja točka. Ovaj senzor za zadnje točkove se nalazi na zadnjoj osovini.

Ovaj sistem pruža individualnu kontrolu prednjih točkova, zato oni oba mogu da pruže maksimalnu kočionu silu. Zadnji točkovi su međutim, kontrolisani zajedno i oni se mogu istovremeno blokirati pre nego što se ABS aktivira na njima. Sa ovim sistemom je, na žalost, moguće da se desi da jedan od zadnjih točkova bude blokiran (onaj koji ima manji koeficijent prijanjanja) za vreme zaustavljanja vozila umanjujući time efikasnost kočenja.

Jednokanalni, jednosenzorni ABS

Ovaj sistem je najčešće ugrađen u  komercijalna (dostavna) vozila sa ABS-om na zadnjim točkovima. On ima jedan ventil koji kontroliše oba zadnja točka i jedan senzor brzine smešten na zadnjoj osovini. Ovaj sistem deluje isto kao i onaj deo trokanalnog ABS-a koji se odnosi samo na zadnje točkove. Zadnji točkovi su kontrolisani zajedno (u paru) i oni mogu oba da počnu da blokiraju pre nego što ABS počne da reaguje. U ovom sistemu je takođe moguće da će jedan od zadnjih točkova početi da blokira prilikom kočenja, umanjujući tako efektivnost kočenja.

Ovaj sistem je lak za prepoznavanje. Obično će jedan krak kočione instalacije prolaziti kroz T-priključak, gde će se račvati do oba zadnja točka. Senzor brzine se može locirati tragajući za elektro-kontaktom blizu diferencijala na kućištu zadnje osovine.

ABS kod trkačkih automobila

Međutim, ni ABS ne radi baš svuda na isti način. Oni imaju različitu ulogu na turističkim i sportskim automobilima. Naime, prvenstveni zadatak ABS uređaja kod turističkih automobila, da rezimiramo, se ne sastoji u skraćivanju zaustavnog puta, već da auto zadrži na tragu i da spreči blokiranje točkova kako bi se sačuvala upravljivost vozila.

Kod trkačkih automobila situacija je sasvim drugačija. Ovde se, kao osnovno, zahteva maksimalno usporavanje, a što se tiče držanja traga i kontrole nad vozilom, to je stvar pilota: on je za to plaćen. Zato ni ne čudi kada se na trkačkim pistama iza automobila, prilikom njihovog ulaska u krivinu vrlo često pojavljuje oblak dima. Kod njih ipak sve ovo radi sasvim drugačije.

Pripremio: Dušan Ković

PROSLEDITE ČLANAK PRIJATELJIMA ILI POSLOVNIM PARTNERIMA.