Pre kretanja na put treba racunati na to da može da dodje do eventualnih poteškoca na putu, npr. do zastoja u saobracaju. Kada se to dogodi, vecina vozaca se ne snalazi i prva tri minuta su najgora.
Neraspoloženje zbog teškoca povecava adrenalin, a situacija je kriticna jer pritom dolazi i do saobracajnih nezgoda.
Jedan od razloga je i taj što vozaci ne vode racuna o tome da je pri velikoj brzini duži put kocenja. Ukoliko se vozac nadje u takvoj situaciji, savet je da sacuva prisebnost, jer obicno nakon prvih minuta sledi faza prilagodjavanja okolnostima, pri cemu može da pomogne razgovor sa saputnikom, muzika ili citanje štampe.
Savetuje se sledece:
- Krenuti na put nešto ranije nego što je potrebno da bi stigli do cilja. Uostalom, negde bi trebalo napraviti pauzu, te situaciju u kojoj se nalazite treba tako i shvatiti.
- Ne treba preticati vozila u koloni. Stalno menjanje traka ne daje rezultat, osim što povecava ljutnju i opasnost da prouzrokujete nezgodu.
- I žedj doprinosi lošem raspoloženju. Zato treba poneti dovoljno osvežavajucih napitaka.
- Zastoj nije bezuslovno „izgubljeno“ vreme. Za decu treba poneti njihovu omiljenu igracku, kao i casopise. Vodic zemlje u koju se putuje bi mogao biti dobra „lektira“ za ovu prinudnu pauzu.
Posebno je opasna faza nakon zastoja, jer mnogi vozaci pokušavaju da nadoknade izgubljeno vreme. Zato se i tada savetuje opreznost, jer može doci do saobracajne nezgode, a samim tim i do novog zastoja.
Izvor: Net Auto