Definicija voznog parka
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne
organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljaci, prikolice i poluprikolice).
Vozni park može biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.
Organizacioni vozni park se može formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza za sopstvene potrebe.
Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike
organizacionog voznog parka ali sa ogranicenim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom
podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.
Sastav voznog parka
Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i prikljucnih vozila cije su
eksploataciono-tehnicke karakteristike razlicite i tehnicko stanje nejednako. Pod eksploataciono-tehnickim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila – dužina, širina, visina, razmak osovina, razmak tockova, dužina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprecnici podužne i poprecne prolaznosti, radijus okretanja, dinamicka svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonomicnost pogona, pogodnost za tehnicko održavanje, kapacitet vozila – korisna nosivost, specificna površinska i zapreminska nosivost u t/m itd.
Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park.
Sastav voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najcešce je heterogene strukture tj., sastavljen je od vozila razlicitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su razlicite pa su i tehnicko-eksploatacione karakteristike razlicite.
Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlakše je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod kojeg je tehnicko održavanje vozila lakše i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova potrebno je težiti „tipizaciji“ vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku svesti na minimum.
Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upored ivanje rada vozila u voznom parku, potrebno je izvršiti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehnicko-eksploatacione karakteristike i cije je stanje približno jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sanducari, cisterne, hladnjace, teretna vozila sa uredajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za medugradski saobracaj, autobusi za prigradski saobracaj, autobusi za turisticke vožnje itd). Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozila mogli uporedjivati.
Definicija inventarskog voznog parka
Pod „inventarskim voznim parkom“ podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru – knjigovodstvu osnovnih sredstava autotransportne organizacije.
Osnovna podela može se prema potrebi dalje rašclanjivati. Na primer: tehnicki neispravna vozila mogu se podeliti na vozila koja se nalaze na opravci i na vozila koja cekaju na opravku. Vozila koja se nalaze na opravci mogu se podeliti na vozila prema vrstama opravke (tekuce održavanje, laka, srednja, investiciona opravka). Vozila koja cekaju opravku mogu se podeliti na vozila koja cekaju opravku zbog nedostatka radionickog kapaciteta ili usled nedostatka rezervnih delova.
U kategoriju neispravnih vozila mogu se izdvajati vozila koja cekaju otudenje (prodaju) ili
rashodovanje (totalno uništena u saobracajnoj nezgodi ili dotrajala u eksploataciji).
Eksploataciona podela tehnički ispravnog voznog parka
Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehnicki ispravnom za eksploataciju sposobnom stanju može u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimicno na radu, a delimicno van rada. Uzroci usled kojih deo voznog parka ili citav vozni park sposoban za eksploataciju može biti van rada mogu biti razliciti (nedostatak posla, režim rada voznog parka, viša sila, nedostatak vozaca).
Nastavak teksta Vozni park i rad voznog parka – Download (PDF) preuzmite ovde.