Vozila sa benzinskim, takozvanim OTO motorima, postoje dva sistema paljenja: baterijski i magnetni.
Baterijski sistem paljenja koristi se gotovo kod svih putničkih automobila serijske proizvodnje, a magnetni samo u specijalnim slučajevima, kada se zahteva veća sigurnost paljenja (najčešće kod sportskih vozila i motocikala).
Baterijski sistem paljenja koristi električnu energiju iz akumulatorske baterije, po kojoj je i nazvan.
Sastoji se iz indukcionog kalema (bombine), prekidača paljenja (sa kontaktima ili bez kontakata), kondenzatora tazvodnika i svećica. Ovaj sistem ustanovljen je još krajem prošlog veka i u principu se nije menjao do današnjih dana.
Na početku razvoja motora sa unutrašnjim sagorevanjem paljenje radne smeše u cilindru motora, u tačno odrenenom trenutku, bilo je jedan od najvećih problema, na tom nivou razvoja prosto nerešiv. Karl Benc pronalazač motora, nazvao ga je “problemom nad problemima”.
U početku je paljenje rešavano pomoću plamena, usijane cevi ili takozvanog niskonaponskog – oksidujućeg paljenja.
Rešenja su se stalno smenjivala, ali ni jedno nije u potpunosti zadovoljavalo.
Ovaj problem je kvalitetno i trajno rešen tek uvođenjem visokonaponskog paljenja.
Kako nastaje varnica za paljenje
Snaga za pogon oto-motora dobija se sagorevanjem smese benzina i vazduha. Uređaj za paljenje pri tome daje potrebnu električnu iskru smesi da bi se zapalila. Obično svaki cilindar ima jednu svećicu za paljenje, čije kovinske elektrode ulaze u prostor za izgaranje. Ako je napon doveden na svećicu za paljenje dovoljno velik za paljenje, električna struja preskoči razmak između elektroda, pri čemu ima oblik iskre.
-Drugi auto delovi uređaja za paljenje imaju zadatak da svećicama u pojedinim cilindrima dovedu probojni napon u točno određenom trenutku paljenja. Da bi se stvorila iskra za paljenje, treba zadovoljiti neke zahteve: što je veći razmak između elektroda, to veći mora biti električni napon. Budući da iskra mora biti dovoljno jaka da pouzdano zapali smešu benzina i vazduha, a intenzivnost iskre zavisi i od razmaka elektroda, on se obično propisuje na 0,7 milimetara.
-Napon na svećici mora biti visok, najmanje 14.000 volti. Međutim, kako se prilično napon gubi, uređaj za paljenje mora osigurati napon od 30.000 volti. Napon električne instalacije koji je obično 12 volti, dakako nije dovoljan za paljenje. Zato se napon akumulatora mora u indukcijskom kalemu više hiljada puta povećati i do svake svećice mora biti doveden u pravom trenutku. Taj zadatak obavlja razvodnik paljenja, koji struju visokog napona prenosi po određenom redosledu na pojedine cilindre. Jedan od delova u razvodniku paljenja, mehanički prekidač (platine) pri tome sudeluje zajedno s indukcijskim kalemu u dobijanju visokog napona.
-Kondenzator koji je povezan s prekidačem sprečava nastajanje štetnih iskri između platinskih kontakata prekidača.
Akumulator
Akumulator je rezervoar električne energije, kojom opskrbljuje električni pokretač, svetla, signalne uređaje i druge potrošače struje. Akumulator je sastavljen od više ćelija, od kojih svaka ima napon od 2 volta, koje su kovinskim letvama vezana jedna za drugu u serijsku vezu. Današnji automobilski akumulatori imaju šest ćelija odnosno napon od 12 volti. Svaka ćelija ima po jedan sklop pozitivnih i negativnih ploča koje stoje u razređenoj sumpornoj kiselini (elektrolitu). Pozitivne ploče sadržavaju olovni oksid kao aktivnu tvar, a negativne lovnu pjenu. Kad se troši struja, kiselina elektrolita reaguje s pločama, pri čemu se hemijska energija pretvara u električnu. Elektrode od olovnog oksida se nabijaju pozitivno dok se olovne elektrode nabijaju negativno. Električna struja teče s negativnih ploča po strujnom krugu kroz potrošače na pozitivne ploče i natrag u kiselinu. Hemijskom reakcijom se na površinu obiju elektroda izlučuje olovni sulfat. Pri tome se sumporna kiselina vezuje s pločama i elektrolit se pretvara u vodu. Akumulator se isprazni kad se aktivna tvar obiju elektroda posve pretvori u olovni sulfat. Pri punjenju akumulatora električnom strujom reakcija je upravo suprotna: olovni sulfat ploča se ponovo razgradi u olovnu penu i olovni oksid, a oslobodi se sumporna kiselina. Svaki akumulator traje od 2-4 godine. Nakon toga se više ne može puniti. Na pločama sa nahvata kora sulfata koji deluje kao izolator. Akumulator je najopterećeniji pri puštanju motora u rad. U toku vožnje generator električne struje sve vreme pomalo puni akumulator.
Transformisanje napona
Akumulator daje napon od 12 volti, što nije ni izdaleka dovoljno da na svećici stvori iskru potrebnu za paljenje smese benzina i vazduha. Zato niski napon treba transformisati u visoki, a to se događa u indukcijskom kalemu. Kalem deluje kao transformator. Struja koja teče kroz kalem, stvara sile magnetnog polja; kad se magnetno polje prekine, u svakom električnom vodiču koji se nalazi u tom magnetnom polju nastaje takozvani indukovani napon.
-Napon se može povećati pomoću dva namotaja od koji jedan ima znatno više navoja nego drugi. Indukcijski kalem se izrađuje od štapićastog gvozdeng jezgra sastavljena od limenih listova (lamela). Oko jezgra ima 15.000 do 30.000 navoja sekundarnog (visokonaponskog) namotaja od tanke bakrene žice. Iznad sekundarnog je primarni (niskonaponski) namotaj, nekoliko stotina navoja od znatno deblje bakarne žice. Po jedan kraj oba namotaja su spojeni i vode na priključak 1 indukcijskog kalema. Drugi kraj primarnog namotaja vodi na priključak broj 15, dok drugi kraj sekundarnog namotaja predočuje visokonaponski priključak 4 indukcijskog kalema.
-Kad se ključem uključi glavni prekidač, primarni namotaj se priključi na pozitivan pol akumulatora. Kad su zatvoreni kontakti mehaničkog prekidača u razvodniku paljenja, struja teče iz akumulatora na priključak 15 indukcijskog kalema, kroz primarni namot na priključak 1 i odatle na kontakte prekidača. Zbog struje u primarnom namotu, gvozdena jezgra postaje elektromagnet u kojem se stvara magnetno polje. Kad se kontakti prekidača razmaknu, prekida se struja u primarnom namotaju i magnetno polje nestaje. Zato u sekundarnom namotaju indukcijom nastaje vrlo visoki napon. Struja visokog napona iz sekundarnog namotaja dolazi preko razvodnika paljenja do svećica u motoru.
Razvodnik
Razvodnik paljenja je mehanička veza između električnih delova uređaja za paljenje i motora. Prekidač prekida primarni strujni krug u onom trenutku kad u motoru treba da izazove paljenje. Razvodnik paljenja ima zadatak da visoki napon koji nastane u indukcijskom kalemu razvede na svećice po redosledu paljenja u pojedinim cilindrima.
-U kapi razvodnika je na vrhu smeštena glavna elektroda oko koje ima onoliko nepokretnih elektroda koliko ima cilindara u motoru. Te elektrode se zovu i kontaktni segmenti. Na vratilu razvodnika je rotor razvodnika koji na vrhu ima elektrodu, razvodnu ruku. Glavna elektroda dobija visoki napon od indukcijskog kalema, a razvodna ruka koja pri okretanju klizi po glavnoj elektrodi, dovodi visoki napon redom na nepokretne elektrode, s kojih vodiči visokog napona vode do svećica.
-Budući da se dovođenje visokog napona s kape razvodnika na svećice određuje redosledom paljenja određenog motora, prilikom skidanja vodiča visokog napona treba voditi računa da se prilikom ponovne montaže ne pobrka njihov redosled.
Menjanje trenutka paljenja
Sagorevanje u motoru traje jednako dugo bez obzira na broj okreta. Tako u praznom hodu nastaje paljenje neposredno pre nego što klip u taktu kompresije dođe u gornju mrtvu tačku; gasovi koji sagorevaju imaju dovoljno vremena da dogore i potisnu klip prema dole. Ako se povećava broj okreta motora, ima sve manje vremena za hod klipa gore i dole, a tako i za sagorevanje. Zato pri većem broju okreta treba trenutak paljenja pomaknuti napred, da se smesa zapali malo pre nego što klip dođe u gornju mrtvu tačku. Tako će biti dovoljno vremena za sagorevanje smese i kad se klip giba brže.
Nastavak teksta i clanka preuzmite ovde -Download (Word): https://www.motorna-vozila.com/download/Sistem za paljenje oto motora.doc