Iako bitnijih razlika nema, naše sugrađane na evropskim putevima mogu da iznenade znaci kakvih u Srbiji još nema.
Evropske granice će konačno „pasti“ i za srpske državljane i, kako će naši građani sve više putovati u inostranstvo, veoma je važno da pre puta upoznamo evropska pravila u saobraćaju i saobraćajne znake. Iako bitnijih razlika nema, naše sugrađane na evropskim putevima mogu da iznenade znaci kakvih u Srbiji još nema – patke na putu, ili znak koji obeležava da je u blizini stambeno naselje.
– U većini država Evropske unije saobraćajna signalizacija je u osnovi istog izgleda kao i na našim putevima, jer su oblik i izgled znakova određeni Bečkom konvencijom o saobraćajnoj signalizaciji, čiji je potpisnik i Srbija. Pojedine razlike su uglavnom u vezi s dizajnom nekih simbola, ali to ne utiče bitno na razumevanje naredbe, odnosno informacije koju znak prenosi – kaže za „Blic nedelje“ Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaju.
Prema njegovim rečima, postoje određeni znaci koji još ne postoje na našim saobraćajnicama poput znaka koji vozača upozorava da se približava stambenoj zoni i da brzinu mora da smanji na 30 kilometara na sat. Ono što takođe može da iznenadi naše vozače je i takozvana izmenljiva signalizacija kod koje se znak nalazi na svetlećem ekranu i čije značenje se može menjati iz upravljačkog centra, zavisno od uslova saobraćaja.
– Za razliku od klasičnih znakova kod kojih je pozadina bela, a simboli su crne boje, kod ovih je pozadina crna, a simboli svetle belom ili žutom bojom – objašnjava Okanović.
Međutim, nije saobraćajna signalizacija jedina koja može da iznenadi naše vozače. Naime, kako ističe Okanović, građani Srbije koji putuju u područje EU treba da obrate pažnju na pravila saobraćaja koja važe u ovim državama.
– U skoro svim članicama Evropske unije obavezna je upotreba sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sedištima, a u Nemačkoj i Francuskoj i za putnike u autobusima. Upotreba mobilnog telefona je u Evropi uglavnom zabranjena, a uz „hendsfri“ vozač sme da telefonira, na primer, u Nemačkoj, ali dok stoji i dok mu je motor isključen – kaže naš sagovornik, i podseća da je u većini država EU dozvoljen nivo alkohola u organizmu od 0,5 promila.
Ipak, nekoliko zemalja ne toleriše ni malo alkohola u organizmu poput Češke i Mađarske, dok neki dozvoljavaju 0,2 promila kao, na primer, Švedska. Nije na odmet podsetiti da ograničenja brzine u naseljima EU uglavnom iznose 50 kilometara po satu. Na autoputevima je dozvoljena brzina od 120 do 130 kilometara po satu, dok samo na pojedinim nemačkim putevima uopšte nema ograničenja.
Takođe, kad se uputite van granica naše zemlje, ne zaboravite da i tokom dana uključite oborena svetla, jer je u većini država to obavezno. Ukoliko se zateknete gde to nije obavezno, kako ističe Okanović, držati uključena svetla znatno je bezbednije nego ih ne uključiti.
– Pravilo „vidi i budi viđen“ ogleda se i u obavezi da se u vozilu nadohvat ruke nalazi obeležavajući prsluk – objašnjava Okanović.
Pravila za policijsku kontrolu
Prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost u saobraćaju, ako se uputite u inostranstvo, veoma je važno da poznajete proceduru i tokom policijske kontrole.
– Izlazak iz vozila, kao naš tradicionalan izraz poštovanja policije, u većini EU država tretira se kao pokušaj napada na policiju. Zbog toga nipošto ne izlazite iz vozila, već ostanite na svom mestu, ne pravite pokrete poput posezanja za pretincem, ispod sedišta ili u džepove, postupajte isključivo po uputstvima policajca – napominje Okanović.
Izvor: Autovesti