Sitroen
Osnivac fabrike Andre Sitroen (1878-1935), holandskog porekla, bio je sin imucnog pariskog juvelira. Završio je tehnicku školu, a da pri tome nije pokazao neki poseban talenat. U njegovoj prvoj fabrici proizvodeni su zupcanici što ga je kasnije inspirisalo da udvojene zupce usvoji kao logo firme. 
U 1911. Andre Sitroen je otputovao u SAD radi proucavanja Fordovih metoda masovne proizvodnje. u Americi je proveo dve godine i tokom Prvog svetskog rata iskoristio je stecena iskustva u proizvodnji municije za francusku armiju, a da bi to ostvario izgradio je novu fabriku. Kada se rat približavao završetku, Andre je zapoceo da planira program za svoju fabriku. U Americi je stekao iskustva u oblasti proizvodnje automobila, te se sasvim prirodno i opredelio za tu industrijsku granu.
Gotovo se sa sigurnošcu može tvrditi da ga je Henri Ford inspirisao da uvede u masovnu proizvodnju jeftin narodni automobil ali su uz to izradeni i prototipovi luksuznog modela sa motorom od 3,8 lit. U 1918. zatrebao mu je konstruktor automobila te je zaposlio Žila Salomona koji je od 1908. sa prilicno uspeha proizvodio mali automobil nazvan zebra. Sitroenov model A bio je prikazan u 1919. na Jelisejskim poljima i njegova maska hladnjaka bila je ukrašena ovalnim amblemom sa dva zupca.
Na kasnijim modelima logo je uvecan tako da je pokrivao citavu masku hladnjaka, te su automobili Sitroen lako mogli da se prepoznaju, mada se po svojoj spoljašnosti nisu razlikovali od drugih automobila tog vremena. Neki modeli imali su logo iza maske hladnjaka dok ga su ostali imali na spoljnjoj strani. Tako veliki logo zadržan je sve do 1965. na modelu 2CV. Sitroen je koristio razlicite ideje za popularizaciju imena firme. Tako je u 1920-tim godinama platio postavljanje saobracajnih znakova i signala kojih nije bilo u dovoljnoj meri na francuskim javnim putevima i autostradama. Sa oznake je uklonjen oval i okvirni šestougaonik tokom vremena. Zupci su postali zakošeniji ali još uvek kao oznaka identiteta Sitroena vec na prvi pogled.
Audi
August Horh (1868-1951) napustio je fabriku Horh koju je osnovao u junu 1909. pošto je smatrao da firma treba da ucestvuje na automobilskim trkama dok se ostatak upravnog odbora sa tom idejom nije slagao. Osnovao je novu firmu ali nije mogao da je registruje pod svojim imenom. Sin jednog od njegovih saradnika studirao je u školi latinski jezik i predložio da se horh (=cuj) prevede u audi.
Fabrika Audi bila je u Zvikau baš kao i firma Horh. Specificna na oznaci Audia bila je slika u ogledalu broja 6, korišcena kao slovo “d” baš kao i danas. August Horh je napustio firmu Audi pocetkom 20-tih godina. U 1928. vecinu akcija otkupio je Danac Jergen Skafte Razmusen (1878-1964) koji je proizvodio motocikle DKW od 1920. Bio je spreman da lansira automobile DKW ali su mu za to bili neophodni proizvodni kapaciteti. Pored toga on je pribavio pravo na proizvodnju americkih motora rikenbeker, koji su bili prikladni za automobile audi. Pocetkom 1930-tih ni Audi ni DKW nisu bili finasijski uspešni i u leto 1932. Saksonska Državna Banka, kao finansijer obe fabrike, preporucila je da se obrazuje Auto-Union, koji je pored Razmusenove firme ukljucio kompanije Horh i Vanderer, dve fabrike koje su takode bile ugrožene. Udruživanje te cetiri fabrike simbolizovano je sa cetiri spojena kruga, što je zadržano sve do današnjih dana.
Asortiman koji su nudili DKW, Vanderer i Horh bio je kompletan tako da nije bilo neke posebne potrebe za modelima Audi. Taj fabrikat bi u potpunosti nestao da Audi nije u 1933. dao svoje ime potpuno novom modelu sa prednjom vucom, koji je koristio komponente ostalih proizvoda tog koncerna. U 1938. taj model je zamenjen automobilom sa pogonom preko zadnjih tockova. 
Nakon Drugog svetskog rata kompanija je proizvodila automobile sa nazivima DKW i Auto-Union. Ime Vanderer nije se više pojavljivalo, dok je Horh opstao još jedno kratko vreme u Istocnoj Nemackoj. Ime Audi ponovo se pojavilo u 1965. kada je poslednji model DKW-a bio opremljen 4-taktnim moto-rom. Firma je želela da se oslobodi reputacije proizvodjaca 2-taktnih motora i zakljucila da je promena imena najcelishodnija za pocetak novog procesa. U toku proteklih decenija proizvodi su stekli ugled visoko-kvalitetnih automobila. Za oznaku novih audia odabrana su cetiri spojena kruga Auto-Uniona ali su sada, na maski hladnjaka, vecih dimenzija.
Bjuik
Dejvid Danbar Bjuik (1854-1929) bio je uspešan inženjer ali neuspešan biznismen. Njegovo poslovanje ni u jednom periodu nije bilo uspešno i fabrika Bjuik je najpre prodata braci Briskom (koja su kasnije proizvodila automobile pod svojim imenom) a kasnije Džejmsu Vajtingu.
D.D. Bjuik je nastavio da radi u svojoj bivšoj fabrici i u saradnji sa Volterom Marom konstruisao automobil koji je uveden u proizvodnju u 1904. Fabrika bi najverovatnije bankrotirala da vecinu deonica nije otkupio Vilijam Krapo Diran (1860-1947) i osnovao koncern Dženeral Motors. Tradicionalna oznaka Bjuika je grb sa dijagonalnom trakom šahovnice.
SAAB
Švedska avionska kompanija (od inicijala je oblikovan naziv Saab) osnovana je u aprilu 1937. Po završetku Drugog svetskog rata proizvodnja je morala da se preusmeri i u razmatranju su bile modulne kuce, modulne kuhinje i motocikli pored ostalih varijanti. Na kraju je odluceno da se pristupi proizvodnji automobila. 
Inženjer Gunar Ljungstrom i industrijski dizajner Siksten Sason konstruisali su prototip sa prednjom vucom i naglašeno aerodinamicnom karoserijom. Dvocilindarski 2-taktni motor bio je konstruisan od strane Rolfa Meldea. Prototip je nosio oznaku “glasnika” koja nikada više nije bila primenjena. Predproizvodna serija od 20 automobila izradjena je u 1949, a serijska proizvodnja zapocela u 1950. Uvedena oznaka, sasvim prirodno, uz naziv Saab sadržala je i dvomotorni avion sa elisama, zadržana je do pocetka 1970-tih. Sve do 1987. logo se svodio na cetiri slova a u 1987. uveden je novi koji je kreirao umetnik Karl Fredik Rojtersvard: mitološko cudovište “grifin” (sa glavom i krilima orla i telom lava) sa imenom Saab i nazivom Skanije kao oznakom fuzije sa tom firmom (1969.). Grifin je i naziv lovca JAS 39 koji Saab proizvodi u svojoj fabrici aviona. U 1989. proizvodnja putnickih automobila Saab-Skania preuzeta je od strane Dženeral Motorsa
Kadilak
Francuski istraživac Antoan de la Mote Kadilak (1656-1730) osnovao je Detroit ( grad u tesnacu) u 1701. Fabrika automobila Kadilak osnovana je 1902.,
ili da bismo bili potpuno precizni, Detroitska fabrika automobila tada je promenila ime u Kadilak. 
Glavna pokretacka snaga bio je Henri Martin Leland (1843-1932). Kadilak je proizvodio motore i menjace i za druge fabrike, medju kojima je bila i firma Oldsmobil. Kada je R.E. Olds odbio da kupuje novi predloženi motor, Leland ga je ponudio firmi Henri Ford i pritom predložio izgradnju nove fabrike za proizvodnju automobila koji bi koristili taj motor.
… Nastavak sledi…
Izvor: Net Auto