Motorna vozila u Srbiji – 6 deo

Fabrika automobila u Priboju (FAP)

Pocetkom šezdesetih godina javila se ideja da se radionica za proizvodnju auto-delova opremi za proizvodnju kamiona. Posle ispitivanja i proucavanja vozila stranih proizvodjaca koji su nudili licencu, komisija zadužena da odabere najpovoljniju ponudu za buduci program odlucila se za vozila firme Saurer iz Beca. Razlozi za izbor ove firme bili su u robusnosti, izdržljivosti i jednostavnosti konstrukcije vozila, pristupacnosti tehnoloških rešenja, u najkracoj udaljenosti maticne fabrike od Priboja, kao i u ostalim prodajnim uslovima licence.

Otkupljena je licenca proizvodnog programa Saurer za teretna vozila i autobuse. Osnovu ovog proizvodnog programa cinile su dve kategorije vozila. Vozila od 4 i 6 tona korisne nosivosti, tzv. familije vozila 4S i 6S i njihove varijante. FAP ih je prihvatio kao bazu svog buduceg programa, usmerio svoje aktivnosti ka montaži ovih vozila i osvajanju pojedinih pozicija. Krajem 1951. godine poceli su radovi na izgradnji Fabrike. Tada niko sa sigurnošcu nije znao da ce Fabrika automobila biti u Priboju. Radilo se sa uverenjem da ce san postati stvarnost. Konacno, polovinom 1952. godine je Vlada Narodne Republike Srbije razrešila dilemu rešenjem o osnivanju državno-privrednog preduzeca pod nazivom Fabrika automobila u Priboju.

fap-18

Svecano otvaranje Fabrike i zvanicni pocetak rada bio je predvidjen za kraj leta, ali je pomeren za 30. oktobar. Na mestu gde su izgradjene prve proizvodne hale, pre 1953. godine bila je livada sa nekoliko starih baraka u kojima je bila smeštena remontna radionica. Umesto livade nikle su metalne konstrukcije buducih modernih proizvodnih hala u kojima ce radnici proizvoditi kamione marke FAP. Kupovinom licence od Saurera, od 1953. godine, FAP je razvijao svoje prostorne i proizvodne kapacitete. Pomenimo samo najznacajnije. Vec 1959. godine osposobljena je za rad hala Pogona mašinske obrade i sa linijom montaže vozila, oko 16.000 m 2 proizvodne površine, pri cemu treba imati u vidu da su tadašnji proizvodni kapaciteti bili projektovani za 3.600 vozila.

Godine 1961. formirano udruženje proizvodjaca privrednih vozila pod nazivom ITV – Industrija transportnih vozila. To je bio pokušaj da se objedine ljudski i materijalni resursi i time ojaca industrija privrednih vozila. Udruženje je sacinjavalo osam proizvodjaca: FAP-Priboj, FAMOS – Sarajevo, IMR-Rakovica, Zmaj-Zemun, UTVA-Pancevo, 11 Oktomvri- Skoplje, Autokaroserija Dubrava-Zagreb i Autoremont – Kompresor – Beograd. ITV je objedinio funkcije nabavke, prodaje, uvoza i izvoza, razvoja proizvoda i kapaciteta. Prvi proizvodi sopstvenog razvoja su vozila FAP 10B i FAP 15B, uvedena u serijsku proizvodnju 1965. godine, a za ovaj period je vezana i pojava trambus kabine. Iz tog perioda poticu i konstrukcije gradskog autobusa G100, i kamiona FAP 1313, FAP18B, kao i veci broj specijalnih privrednih vozila. Na šasijama FAP-a, odnosno sa mehanikom FAP-a u Skoplju 11. Oktomvri se razvija nova gama autobusa sa samonosecom šasijom SANOS.

Treba istaci da FAP 18 B predstavlja prvu konstrukciju domaceg teškog kamiona sa Leylandovim motorom, za koji je FAP-FAMOS dobio licencu (na bazi uvoza 150 autobusa).

fap-20

Kasnije se razvijaju vozila familije FAP 1314 u nizu varijanti, medju kojima i varijante vozila za potrebe tadašnje JNA, kao i vozilo FAP 22B. Za potrebe JNA sopstvenim snagama se razvija i vozilo M 930 koje po takticko-tehnickim karakteristikama u to vreme pripada samom vrhu vozila ove kategorije.

Pošto je na svetskom tržištu trebalo konkurisati mocnim proizvodjacima, nametnula se potreba za tešnjom saradnjom sa nekom jacom firmom. Posle niza analiza i sagledavanja, 1970. godine sklopljen je ugovor o proizvodno-tehnickoj i finansijskoj saradnji izmedju Daimler-Benza (DB) i Združenog preduzeca FFB Beograd, ciji je jedan od osnivaca bio i motor-1FAP. Pocela je transformacija dotadašnjeg proizvodnog programa sa novim DB vozilom LP1113, zatim vozilima MB 1213 i agregatima autobusa O 302 kroz CKD montažu i osvajanje pozicija, sklopova i agregata. Pored razvoja proizvoda, nastavljeno je sa razvojem kapaciteta. Tako je Pogon montaže i pratecih objekata sa 50.000 m 2 pokrivene površine i sa 150 novih uredjaja i druge opreme pušten u rad 1975. godine. Projektovani kapacitet Pogona montaže je 10.000 vozila godišnje.

Licencni ugovor sa Mercedes Benz-om (MB proširen je 1976. godine na pravo proizvodnje vozila od 12 do 26 tona ukupne mase. Stvoreni su uslovi za proizvodnju vozila montažom i osvajanjem MB vozila i sopstvenim razvojem vozila. Sopstvenim razvojem izvršena su poboljšanja, odnosno rekonstrukcije na postojecem programu vozila, uvodjenjem savremenih agregata sa velikim stepenomunifikacije. Razvijena su i osvojena vozila sa savremenom kabinom iz programa industrijalizacije MB vozila. Tako je u seriju uvedena nova generacija vozila sopstvenog razvoja, tzv. „mešanci. To su našim kupcima dobro poznata dvoosovinska i troosovinska vozila: FAP 1616, 1620, 1626, 1921, 1926, 2226 i 2626.

Ova vozila su razvijena u nizu varijanti po osnovu namene, osovinskog rastojanja, izvodjenja kabine, primenjenim agregatima za razlicite nadgradnje, tako da se i današnja vozila u nekoj meri na njima temelje. Rezultat takvog razvojnog angažovanja je uvodjenje 1978. godine u serijsku proizvodnju specijalnih (namenskih) vozila 2026/6×6 u više izvodjenja, a 1983. godine i vozila 2632/8×8, takodje u više izvodjenja i za razlicite potrebe. Organizovan, zajednicki rad i razvoj, kroz saradnju udruženih fabrika na nivou Složenog preduzeca FFB Beograd, rezultirao je raznovrsnim serijskim programom autobusa. FAP je razvijao i serijski proizvodio mobilne šasije ramne gradnje. Na njima su u Zagrebu i Skoplju nadgradjivane karoserije autobusa razlicitih tipova ili karoserije furgona za transport specificnih roba. FAP je takodje razvijao i proizvodio komponente transmisija, upravljanja, oslanjanja i drugih sistema za gradske, prigradske, medjugradske i turisticke autobuse sa vazdušnim i klasicnim oslanjanjem za fabrike koje su karosirale autobuse. FAP je razvio poslovne odnose sa velikim brojem angažovanih kooperanata sa prostora bivše SFRJ i sa više poznatih firmi iz Evrope.

U ovom periodu, periodu samostalnog i intenzivnog istraživackog rada, prisutno je znacajno povezivanje i saradnja sa kamion-1renomiranim naucno-istraživackim institucijama u zemlji, a narocito sa Mašinskim fakultetom iz Beograda, Centrom za motore i vozila iz Vince, Vojno tehnickim institutom i Tehnicko-opitnim centrom Vojske Jugoslavije. Imajuci u vidu sve vece zahteve tržišta, usledilo je proširenje osnovnog licencnog ugovora sa Daimler-Benzom 1986. godine, cime je FAP stekao pravo na proizvodnju DB-vozila od 12-26 tona bruto mase. Izmeštanjem linije montaže vozila iz Pogona mašinske obrade I u Pogon III omogucena je rekonstrukcija Pogona mašinske obrade I. U novoj industrijskoj zoni u Manovica polju 1984. godine pušten je u rad Pogon preseraj. Pogon je projektovan tako da se u njemu može organizovati proizvodnja za 15.000 jedinica godišnje. U okviru Pogona preseraj stvoreni su uslovi Pogonu alatnice za održavanje svih preserskih alata.

Industrijska zona u Manovica polju proširena je 1987. godine izgradnjom Pogona za proizvodnju tockova od 3.750 m 2 nove proizvodne površine sa najsavremenijom opremom za proizvodnju tockova. Iste godine završeno je i proširenje kapaciteta Mašinske obrade rezanjem, odnosno završena je adaptacija dela prostora starog Pogona preseraja za potrebe Pogona mašinske obrade sa 4200 m 2 proizvodne površine. Istovremeno je završena adaptacija severnog i Južnog aneksa uz halu Pogona mašinske obrade II za potrebe brodskog programa, mehanicke i hemijske laboratorije.

FAP je 1991. godine izgradio i pustio u rad Skladište rezervnih delova sa stolarskom radionicom ukupne površine 8600 m 2 korisnog prostora. Skladište rezervnih delova je kasnije izmešteno na novu lokaciju (hala Preseraja), a postojeci prostor je adaptiran za fabriku autobusa. Da bi ukupni fabricki kapaciteti obuhvatli prostor od 167.468 m 2 . Proizvodni prostor (pogoni) cini 69.997,5 m 2 , a magacinski prostor 44.864,5 m2, dok je ostalo kancelarijski i pomocni prostor. Instalirani su kapaciteti za proizvodnju 10.000 vozila godišnje.

Može se zakljuciti da je i pored svih teškoca koje je imao u svom razvoju, FAP za pola veka izrastao u modernu i savremenu fabriku za proizvodnju kamiona, autobuskih šasija, autobusa i prikljucnih vozila.

Vremenom je program proizvodnje FAP-a postao nezadovoljavajuci za tadašnje tržište. Narasle su potrebe za novim proizvodima i funkcijama koje bi podržale njihov razvoj. Kao posledica novih zahteva formirana je razvojna jedinica. Rekonstrukcijom proizvodnog programa, 1962. godine pocela je proizvodnja familije vozila FAP 13, zatim familije vozila FAP 18B i autobusa ramne gradnje na bazi familije vozila 6S.

Služba za razvoj proizvoda sa malim brojem zaposlenih, ali sa velikim entuzijazmom, utirala je pocetne korake sopstvene konstrukcije vozila i dokazala se kroz primenu delova i agregata iz licencnog programa.

Ugovor sa Saurerom istekao je 1964. godine. U FAP-u je tokom trajanja ugovora intenzivno radjeno na strategiji daljeg razvoja proizvodnog programa sa težnjom za sopstvenim proizvodom. Preduzece je ojacalo i kadrovski i tehnološki. U programu autobusa za gradski i medjugradski saobracaj razvijaju se autobusi ramne, sekcijske i samonosece gradnje sa motorom na prednjem ili zadnjem prepustu.

FAP je 1987. godine program proizvoda upotpunio proizvodnjom strmoramenim i kosoramenim naplatcima, a kasnije i kompletiranjem kardanskog programa sa glatkim i ožljebljenim prirubnicama, reda 350, 450, 800, 1200 i 2200 daNm. Sopstvenim razvojem bez dodatnog ulaganja zapoceta je proizvodnja prikljucnih vozila za vucne spregove od 20-70 t ukupne mase. Stalno pracenje razvoja MB-a i dalje je bilo temelj strategije razvoja vozila FAP.

Utvrdjeni principi sopstvenog razvoja i osvajanje vozila NG 90 licencnog partnera, sadržani u dugorocnim planovima razvoja radi pracenja razvoja vozila u Evropi i svetu, kreirali su razvoj FAP-a do uvodjenja sankcija našoj zemlji. U nastaloj politickoj situaciji, FAP je 1993. godine bio prinudjen da krene u osvajanje i proizvodnju menjaca, najpre 5MS-60, a zatim 6MS-80 i 12MS-80. U kratkom roku je realizovano osvajanje i zapoceta proizvodnja.

Nakon uklanjanja sankcija FAP je nastojao da tržištu ponudi savremenu kabinu za vozila dugolinijskog transporta. U skladu sa tom težnjom razvijeno je vozilo FAP 1841 RBDT/38 sa komfornom kabinom MAN F2000, motorom MAN –EU3 (Euro 3), zadnjim vazdušnim oslanjanjem, AVS (ABS), ASR (ASR) i ECAS sistemom, centralnim podmazivanjem, spojlerima, itd.

Treba istaci i tekuci razvoj šasije vozila FAP 1118 BS/V, 4×4 (sa motorom OM 904LA (Euro 3), vitlom, za razlicite nadgradnje koje treba da zadovolje potrebe korisnika u najrazlicitijim uslovima eksploatacije, kao i vozila FAP 1828 BD/48 sa motorom OM 906LA, (Euro 3). kamion-3

Posle uspešne saradnje sa Institutom za motore i vozila iz Vince na razvoju autobusa, pocela je serijska proizvodnja 12 metarskih prigradskih autobusa A637 rešetkaste šasije i medjugradskih autobusa A747 ramne-sekcijske šasije. Ovi autobusi imaju savremene agregate, vazdušno oslanjanje, itd. Na bazi šasije autobusa A637 definisan je i gradski autobus A537.3.1 za potrebe preduzeca GSP Beograd, sa motorom OM 457 HLA.

FAP karoseristima nudi i šasije 12. metarskih turistickih autobusa za RHD i RH varijantu sa motorom pozadi i vazdušnim oslanjanjem. Iz autobuskog programa razvijene su i šasije midibusa sa varijantama ugradnje motora MV, Cummins ili MAN, na prednjem ili zadnjem prepustu. Osvojen je i novi proizvod, šasija niskopodnog gradskog solo autobusa. FAP svoje autobuse razvija u saradnji sa Centrom za motore i vozila Instituta Vinca.

Danas je FAP na listi velikih preduzeca za koje je Vlada Republike Srbije angažovala Agenciju za privatizaciju, po cijem programu su Upravni Odbor, Sindikati i Poslovodstvo preduzeli mere za prestruktuiranje firme i pripreme za privatizaciju.

… Nastavak sledi

Izvor: Net Auto


Tags: , , , , ,