Skraćenice poput AWS, 4WS, HICAS i sličnih, označavaju sistem za upravljanje vozilom gde su sva cetiri tocka upravljacka. Ovaj sistem je bio veoma popularan kod japanskih proizvodjaca tokom 90-tih godina, a u masovnu proizvodnju se vraca ovih dana u novoj Renault Laguni GT .60-te godine proteklog veka su obeležila velika naucna i inženjerska otkrica. Kosmicki programi Amerike i Rusije su bili u punom zamahu, a sve se to u manjoj ili vecoj meri prenosilo u svakodnevne proizvode. Velika popularnost automobila tokom 60-tih je dovela do velike naftne krize, koja je tokom 70-tih doprinela da vlade svih, a pretežno evropskih i dalekoistocnih, zemalja donesu rigoroznije zakone o ekologiji, potrošnji i sigurnosti.Jedan od smerova u kojima su radili brojni istraživacki timovi, pretežno japanskih konstruktora, je bila mogucnost upravljanja vozilom pomocu sva cetiri tocka kako bi se maksimalno olakšalo, pre svega, parkiranje.
Šta je sistem za upravljanje na svim točkovima?
U pitanju je tehnologija, koja poboljšava pokretljivost vozila (automobila, kamiona, prikolica). Ne treba je mešati sa pogonom na svim tockovima, gde se snaga prenosi preko svih tockova na podlogu. Kod standardnih vozila upravljanje se vrši pomeranjem prednjih tockova, dok zadnji tockovi ne igraju aktivnu ulogu u skretanju. Kod sistema za upravljanje sa sva cetiri tocka i zadnji tockovi se zakrecu.
Kako bi se maksimalno olakšalo upravljanje ovakvim vozilima, racunarski sistem (na ranijim modelima je to radila mehanika) kontroliše zakretanje zadnjih tockova na osnovu akcija vozaca. Vecina vozila opremljenih sistemom za upravljanje svim tockovima ima dva režima rada:
1. pri malim brzinama kretanja: zadnji tockovi se okrecu u SUPROTNOM pravcu u odnosu na prednje tockove, cime se smanjuje precnik poluokretaja vozila za oko 20%
2. pri velikim brzinama kretanja: zadnji tockovi se okrecu u ISTOM pravcu u odnosu na prednje tockove, cime se postiže veoma brza i glatka premeštanja vozila u susednu traku, što je veoma bitno za vozila koja buku prikolicu.
Ovaj efekat se naziva „povinovano podupravljanje“ (u originalu „compliance understeer“) i na svim ogibljenjima se javlja ovaj ili njegov suporotni (u zavisnosti od konstrukcije vešanja) efekat. Pojedini sistemi poseduju prekidace, kojima se bira da li ce na komandu upravljaca reagovati samo prednji ili samo zadnji tockovi.
1987. godine Mazda predstavlja elektricni 4WS sistem u modelu 626, iste godine kada je Honda predstavila model Prelude 4WS, a 1989. Mazda nudi isti tu opciju i kupcima modela MX-6. 1990. godine Mazda obustavlja isporuku ovog sistema. Nissan je nastavio japansku tradiciju 4WS sistema, predstavljajuci elektricno-hidraulicno rešenje na modelu 300ZX, dok je Mitsubishi predstavio elektricni sistem za 3000GT/Dodge Stealth.
Honda Prelude je u periodu 1988. do 1991. isporucivana sa jedinim potpuno mehanickim rešenjem, koje je bilo neuporedivo pouzdanije od elektricnih i hidraulicnih rešenja, koja su uglavnom bila uzrok velikih glavobolja vlasnika automobila opremljenih ovakvim sistemima.
Cetvrta generacija Honde Prelude iz 1992. godine je posedovala elektricni sistem, koji se zadržao sve do 1994. godine. Nakon toga, Honda napušta ovo rešenje i predstavlja „Super Handling“ sistem za petu generaciju modela Prelude, a isti sistem je korišcen i u modelu Acura RDX .
Renault je najavio da ce Renault Laguna Coupe model imati upravljanje sa sva cetiri tocka, koji ce nositi naziv Active Drive. Active Drive sistem bi trebalo da umanji tendenciju ovog modela ka podupravljanju tako što ce deo bocnih sila, koje deluju na tockove prednje osovine slati na tockove na zadnjoj osovini.
Daimler-Benz poseduje sopstveno rešenje koje integriše pogon i upravljanje na sva cetiri tocka, medjutim vozila sa ovakvim sistemom se isporucuju iskljucico gorskim i šumarskim službama.
Vozila koja su imala serijski ili opciono sistem za upravljanje na svim točkovima (lista sadrži modele namenjene američkom, ali i evropskom i japanskom tržištu):
Honda Prelude (mehanicki sistem, funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1987. – 1991.)
Honda Accord (mehanicki sistem, funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1991.)
Infiniti G35 Sedan (opciona oprema u Sport modelima, 2006.-)
Infiniti G35 Coupe (opciona oprema u Sport modelima, 2005.-)
Infiniti M35 (opciona oprema u Sport modelima, 2005.-)
Infiniti M45 (opciona oprema u Sport modelima, 2005.-)
Infiniti Q45t (1989. – 1994.)
Mazda 626 (funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1988.)
Mazda MX-6 (funkcioniše pri velikim i malim brzinama, 1989. – 1997.)
Mazda RX-7 (opciona oprema, elektronski sistem, funkcioniše pri velikim i malim brzinama)
Mitsubishi Galant/Sigma (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Mitsubishi GTO/Mitsubishi 3000GT/Dodge Stealth (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Cefiro/A31 (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan 240SX/Silvia (opciona oprema na SE modelima, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan 300ZX (svi Twin-Turbo Z32 modeli, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Laurel (svi kasniji modeli, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Fuga/Infiniti M (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Silvia (opciona oprema na svim S13 modelima, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Skyline GTS, GTS-R, GTS-X (1986, funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Nissan Skyline GT-R (funkcioniše samo pri velikim brzinama)
Renault Laguna (opciona oprema na trecoj generaciji GT modela, standardno se isporucuje na Sport modelima)
Toyota Aristo (1997.)
Toyota Celica (opciona oprema na modelima 5. i 6. generacije. 1990. – 1993. ST183 i 1994. – 1997. ST203, dva režima rada za velike i male brzine)
U nastavku teksta cemo ukratko predstaviti neke od sistema za upravljanje vozilima na sva cetiri tocka:
Honda 4WS
Prvi serijski automobil dostupan kupcima sa sistemom za upravljanje na svim tockovima je bio Honda Prelude iz 1987. godine. Ovaj model se mogao naci u Americi i u Evropi, a koristio je specificno rešenje u potpunosti realizovano mehanickim sklopovima (bez elektronike, senzora, racunara i hidraulike).
U pitanju je bio sistem koji je prenosio komande upravljaca i na zadnje tockove. Tokom prvih 180 stepeni okretanja upravljaca, zadnji tockovi su se postepeno zakretali u istom pravcu do maksimalna 3 stepena zakretanja. Tokom drugih 180 stepeni okretanja volana, sistem postepeno vraca zadnje tockove u normalni proložaj. Okretanjem volana od 360 stepeni pa do punog volana (oko 450) zadnji tockovi se postepeno okrecu u suprotnom pravcu od onoga u kome se okrecu prednji tockovi cime se povecava pokretljivost vozila prilikom manevrisanja u uskim prostorima.
Nissan HICAS
HICAS (High Capacity Actively Controlled Suspension) je Nissan rešenje za upravljanje sa sve cetiri tocka, koje je korišceno na citavom nizu modela proizvodjenih tokom 90-tih godina – Skyline , Z modeli, Cefiro, 240SX, 180SX. Isti sistem se može pronaci i na Infiniti modelima Q45, M35 i M45. Nova generacija ovog sistema se zove „4 Wheel Active Steer“ i rezultat je tesne saradnje Renault i Nissana. Na japanskom tržištu model Fuga je opremljen upravo ovim sistemom za upravljanje svim tockovima, dok se na americkom i evropskom tržištu taj sistem opciono može poruciti uz Infiniti G37.
Nissan sistem za upravljanje sa sva cetiri tocka, je za razliku od ostalih sistema ciji je cilj bilo olakšano manevrisanje prilikom parkiranja, projektovan sa idejom da se poboljša upravljivost automobila.
Rani modeli HICAS sistema su koristili hidraulicne pumpe, koje su bile pogonjene servo pumpom upravljaca, dok je zakrivljenost tockova odredjivana pomocu senzora brzine kretanja. Novije verzije sistema, Super HICAS, koriste elekticne motore, koji su smanjili težinu sistema. Novi sistem je umesto senzora brzine koristio poseban racunar, koji je daleko preciznije i brže podešavao zakrivljenost tockova i regaovao na promene.
HICAS i Super HICAS sistemim mogu maksimalno zakrenuti tockove do 1 stepena u oba pravca. HICAS je prvi put predstavljen 1986. godine na Skyline GTS modelima, dok je kasnije prilagodjen za korišcenje na ostalim Nissan modelima.
General Motors Quadrasteer
Quadrasteer je naziv sistema za upravljanje na svim tockovima, koje je razvila kompanija Delphi, koja je u to vreme bila deo General Motors korporacije. Ovaj sistem je razvijen sa ciljem da se koristi u putnickim vozilima, medjutim zbog težine i skupoce ovog sistema, GM je do skora nudio ovaj sistem iskljucivo kao opciju prilikom kupovine velikih pikapova.
Kada se vozilo krece malim brzinama, zadnji tockovi se okrecu u kontra smeru u odnosu na prednje tockove, sa maksimalnim uglom zakretanja od 12 stepeni, cime se precnik poluokretanja vozila smanjivao za cak 21% (na modelima Silverado 2500 i Sierra 2500). Kada se vozilo krece vecim brzinama, zadnji tockovi se zakrecu u istom smeru kao i prednji tockovi i sa mnogo manjim maksimalnim uglom zakretanja cime se omogucava veoma lako translatorno kretanje, a samim tim se povecava stabilnosti i kontrola.
Usled visoke cene i veoma malo kupaca, koji su se odlucili za ugradnju ovog sistema, na americkom tržištu velikih pikapova samo nekoliko modela se nudi sa ovim ili slicnim sistemima. GM je potpuno povukao Quadrasteer sistem iz ponude tokom 2006. godine.
Autor: Nemanja Šarovic
Izvor: Nacionalna Klasa