Radovi istraživaca (A. Volta, E. G. Kleist, R. Street, J. B. van Helmont i dr.) u toku 17-og i 18-og veka omogucili su Isaaku de Rivazzu da 1807. godine dobije prvi patent za vozilo sa pogon od motora sa unutrašnjim sagorevanjem i vodonikom kao gorivom. Ovaj motor nikada nije proradio zbog teškoca sa formiranjem smeše u unapred definisanom odnosu i njenom sigurnom upaljenju.
Istraživanja se nastavljaju i u 19-om veku (W. Gecil, S.Brown i dr.), koja su pracena sa velikim nepoverenjem prema motorima sa unutrašnjim sagorevanjem sve do tridesetih godina (S. Karnot, Dalton, H.Helmholz i dr.), kada se nastavlja intenzivan rad na njihovom razvoju (W. Wright , W. Barnet, A. Drake i dr.). Prekretnica u razvoju motornih vozila nastaje 1858.
i 1860.-te godine kada je u Francuskoj Lenior izradio svoj prvi dvotaktni motor sa elektricnim paljenjem smeše, koji je za gorivo koristio tecni naftni gas. Stepen iskorišcenja ovog motora je bio veoma nizak, 3 odsto.
U Francuskoj 1862. godine Rochas predlaže cetvorotaktni motor sa prethodnim sabijanjem smeše, ciji je stepen iskorišcenja bio oko 15 odsto.
Prvo vozilo sa dvotaktnim motorom koje je koristilo benzin izradio je Marcus u Nemackoj 1875.-te godine, a slicna vozila oko 1833. godine Delamare i Deboutteville u Francuskoj.
Dalji doprinos u razvoju motornih vozila vezan je za istraživanja G.Daimlera, N. A. Ottoa, A. Langenona, K. Maybacha i K. Benza izmedju 1885. i 1900. Istraživanja su omogucila Benz-u da 1886. godine izradi automobil mase 300 kilograma, cime je postavljena osnova za putnicka motorna vozila. Motor je bio vodeno hladjeni, sa baterijskim paljenjem smeše lakog benzina i vazduha.
Posle prvih rezultata u Nemackoj, pocinje nagli razvoj automobilske industrije u Francuskoj (Panhard, Levassor, Peugeot, Bollee, Renault i dr.). Tadašnja vozila su imala najvecu brzinu 20-40 km/sat, snagu motora oko 21 kilovata pri oko 2000 obrtaja u minuti.
Pocetkom 20-og veka pocinje razvoj automobilske 
industrije u Engleskoj (Lancaster, Napier, Rolls i dr.). U SAD su u 19. veku postignuti zanemarljivi rezultati u razvoju vozila, a što se objašnjava lošim stanjem puteva.
Znacajnije rezultate je imao H. Ford kada 1892. godine izradjuje svoje prvo vozilo i 1903. kada osniva fabriku General Motors Co. Vec prvih decenija ovog veka SAD postaju vodeci proizvodjac motornih vozila u svetu.
Paralelno sa razvojem motora za pogon vozila, cine se pokušaji korišcenja pneumatika koji su od velikog znacaja za razvoj motornih vozila. Prvi konkretan rezultat u tom smislu se vezuje za 1845. godinu, kada R.W Thompson u Engleskoj patentira tocak ispunjen vazduhom, pod nazivom «vazdušni tocak». Na žalost, ovaj patent nije dugo bio u primeni.
Prvi funkcionalni model tocka sa pneumatikom realizovao je škotski veterinar J.B. Dunlop, stavljajuci na tricikl svoga sina crevo ojacano platnom. Ignorišuci patent Thompsona, Dunlop 1888. patentira svoj pronalazak koji doživljava veliki uspeh na biciklima.
Godine 1891. je uveden pneumatik sa unutrašnjom gumom, a prvo motorno vozilo sa pneumaticima je uradjeno 1895. godine, od strane brace E. i A. Misshlena i to za potrebe auto trka Paris – Borde – aux.
Izmedju dva svetska rata posebno se isticu u proizvodnji motornih vozila: Chrysler, Cadilac, Ford, Buick, Shevrolet i dr. (SAD), Leyland, Dodge, Moris, Rover i dr. (Engleska), Renault, Citroen, Berlinet, Peugeot i dr. (Francuska) itd.
Nemacka automobilska industrija se intenzivno razvila posle drugog svetskog rata (BMW, Daimler – Benz, Opel, Porsche, Volkswagen – Werk, MAN i dr.).
Imajuci u vidu cilj ovog rada, u daljem tekstu nece biti reci o istorijatu razvoja automobilske industrije posle drugog svetskog rata. Istice se samo da su najveci svetski proizvodjaci motornih vozila SAD, Japan, Nemacka, Francuska i Italija.
U prethodnom tekstu je dat skraceni prikaz znacajnijih datuma razvoja motornih vozila. Od interesa za naše citaoce je da se upoznaju sa pocecima automobilizma u Srbiji. Ovde treba ukazati na cinjenicu da je modernizacija medjugradskog saobracaja u Srbiji pocela 1884. godine izgradnjom prve železnicke pruge, na relaciji Beograd-Zemun, a nešto kasnije i na relaciji Beograd- Ristovac.
Beograd je dobio prvi elektricni tramvaj 1894. godine.
Istorijski podaci govore da je Božidar Radulovic, trgovac, kupio prvo putnicko motorno vozilo u Becu i prevezao ga u Beograd železnicom, 3.4.1903. godine. Vozilo je bilo marke Nesseldorf, model B. Break, proizveden u Ceškoj (Koprivnice, fabrika vagona, kasnije poznata pod nazivom Tatra). Prvi uvezeni automobil je imao šest sedišta. Motor vozila je bio vodeno hladjeni, dvocilindricni bokser od 12 KS, pri 800 obrtaja u minuti, postavljen ispod poda, izmedju osovina. Pogon vozila je ostvaren preko zadnjih tockova, a njegova transmisija je imala cetvorobrzinski menjac, sa hodom unazad.
Drugo vozilo je dovezeno u Beograd 20. aprila iste godine. Radilo se o vozilu Mauer Union sa vodom hladjenim, napred postavljenim, V motorom. Vlasnik ovog vozila je bio Mladen Ljubinkovic, takodje beogradski trgovac.
Treci automobil, marke Dark, je kupio ocni lekar dr DJordje Nešic.
Treba ukazati na cinjenicu da je prvo poštansko vozilo kupljeno za potrebe pošte Crne Gore, 5. juna 1905. godine. Radilo se o vozilu Delahaye sa deset sedišta i prostorom za prtljag. Snaga motora ovog vozila je bila 16 KS.
Važan podatak je da je prvi auto servis za motorna vozila otvoren u Kragujevcu (Topolivnica), 1904. godine. Ovo predstavlja znacajan podatak, jer je Srbija kupila u Cirihu deset vozila, za potrebe vojske. Radilo se o osam vozila od 2,5 tone i dva vozila od 4 tone ukupne mase. Motori su bili cetvorocilindricni od 24-30 KS.
Od znacaja je ukazati na cinjenicu da su do oko 1910. godine kupovana vozila od evropskih proizvodjaca, sa pomocnim platnenim krovom, a 1911. godine je uvezeno i prvo vozilo u1080 iz SAD. Tada je, naime, inž. Andra Ristic uvezao vozilo marke Ford – T.
Tih godina pocinje masovnija kupovina putnickih vozila i u unutrašnjosti Srbije. Zapisano je da je 1910. i 1911. godine u Leskovcu bilo nekoliko vozila.
Prvi sanitetski automobil je kupljen 1911. godine. U tom periodu u Beogradu saobraca prvi taksi, a 1912.-te godine i prvi autobusi.
Za potrebe Vojske, 1913. godine uvezena su teretna vozila marke Opel i Kisseia i Jefferey. Prvi svetski rat je zatekao vojsku Srbije sa osnovanom Autokomandom u Kragujevcu, 1914. godine i oko 150 vozila. Tokom prvog svetskog rata, uništena su sva vozila koja je Srbija imala. Treba zabeležiti i to da je 1915. godine Bora Popovic iz Niša kupio Forda iz 1912. godine, koje je otpremljeno na Solunski front 1915. godine, a 1918. vraceno u zemlju. Od znacaja je istaci da je više vozila vojska Srbije dovezla po povratku iz rata. To su, uglavnom, bili modeli Ford-a i Cadillac-a. Takodje, po osnovu 
ratne reparacije, u Srbiju pocinju da stižu vozila firmi iz Austrije i Nemacke (Benz, Daimler, Mercedes, AGA, NAG, Puch, Laurin Klement). Pocetkom tridesetih godina prošlog veka u Srbiju se uvoze i vozila proizvodnje Fiat, Lancia, Lambda, Steyer i dr.
Zabeleženo je da se pojavljuje potreba i za uvozom luksuznijih vozila, sa motorima vece snage.
Od znacaja je naglasiti da su prve auto-trke bile organizovane u Beogradu 1923., a prve medjunarodne trke 1939. godine.
Bližio se neumitno i Drugi svetski rat, a i za Srbiju znacajni momenti za razvoj sopstvene automobilske industrije, o cemu ce biti više reci.
… Nastavak sledi
Autor: Prof. dr Miroslav Demic, dipl. inž., akademik
Izvor: Net Auto