Motori s unutrašnjim sagorevanjem pokrecu se elektricnim motorom. Pre nego što se motor automobila osposobi da sam radi, mora pripremiti smesu goriva i vazduha – odnosno, ako je dizel, postici dovoljnu temperaturu u komorama za sagorevanje.
Za to je potreban odredjeni minimalni broj obrtaja, a to je u benzinskom motoru 40-80 u minuti kad i uredjaj za paljenje vec radi u pravom ritmu.
Za pokretanje dizel motora potrebno je bar dvaput više obrtaja. Elektricni pokretac je s motorom povezan zupcanickim prenosom. Na vratilu rotora elektricnog pokretaca je nazubljen tockic, koji pri pokretanju zahvati u zupcasti venac na zamajcu motora i okrece ga; s tim okrece i kolenasto vratilo motora. Prenosni odnos izmedju malog zupcanika i zupcanog venca povecava obrtni moment elektricnog pokretaca od 10 do 20 puta. U trenutku kad motor proradi svojom snagom, treba elektricni pokretac što pre iskljuciti, jer bi inace motor pokrenuo pokretac na više obrtaja, a to bi bilo štetno za pokretac.
Elektricni pokretac je najveci potrošac elektricne energije u automobilu i prazni akumulator velikom strujom ( i s 300 i više ampera). Zato je na akumulator prikljucen debelim kablom, a ukljucuje ga snažni tj. Magnetni prekidac. Na elektricnim pokretacima s magnetno-vijcanim pomeranjem malog zupcanika, koji su najviše u upotrebi, magnetni prekidac (relej) je povezan s vilicastom ukljucnom polugom koja potisne mali zupcanik u ozubljenje na zamajcu. A
kumulator pri pokretanju ne daje elektricnu energiju samo pokretacu, nego i uredjaju za paljenje u motoru. Ponekad, pogotovo pri niskim temperaturama, dogadja se da je akumulator preslab i zbog velike potrošnje elektricnog pokretaca nedostaje struje za uredjaj za paljenje, tako da daje preslabu varnicu.
Princip radi elektricnog pokretaca
Elektricni pokretac radi kao svaki drugi elektromotor, po principu da na elektricni provodnik kroz koji tece struja, u magnetnom polju deluje sila. Ako je provodnik oblikovan u obrtnu petlju, a ujedno je uredjeno tako da struja na svakih pola okreta promeni smer, petlja se okrece.
Za jednakomeran obrtni moment treba simetricno rasporediti mnogo takvih petlji. Kod elektromotora su te petlje – nazivamo ih namotaji – smeštene u žlebove rotora, koja je cilindar sastavljen od brojnih limenih, medjusobno izolovanih plocica. Ta kotva s namotajima je rotor elektromotora, zajedno s kolektorom smešten na osovini rotora. Kolektor sastavljaju u krugu nanizane kovinske plocice. Po njima trljaju tzv. ugljene cetkice i dovode elektricnu struju rotorskom namotaju koji se okrece.
Pre spomenuto magnetno polje, u kojem se okrecu petlje, stvaraju cetiri tzv. polna nastavka, okružena pobudnim namotajima i pricvršcena na kucište elektromotora, u ovom slucaju elektricnog pokretaca. Polni su nastavci s uzbudnim namotajem statora motora i od rotora ih razdvaja uski otvor. Te glavne delove imaju svi elektricni pokretaci, a razlike medju njima su u tome ne koji nacin se mali zupcanik elektricnog pokretaca pomeri prema vencu zamajca.
Tako razlikujemo:
1. elektricne pokretace s rucnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
2. elektricne pokretace s elektromagnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
3. pokretace s elektromagnetno-vijcanim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
elektricne pokretace s pomicnom kotvom (za velike snage).